Гладна сам ко пас, или као вук, исто ти је то. Или сам гладна ко вук, а уморна ко пас, не знам више ни ја (помутиле ми се та традиционална српска поређења). Број укућана (оних који се по кући врзмају, и вичу, и саплићу, и чаврљају...) свео се на три, услед чега завлада, какав-такав, мир, па ставих лонац да ми се подгреје супа.
Обилазим око оног лонца, цупкам с ноге на ногу, сместа бих све полипала, али морам да чекам (како и минут зна да се отегне, баш кад не треба). Не знам како да се дотле забавим. Уђем у собу, окренем се, обрнем се, погледам Фејсбук, па ме глад опет одагна до шпорета. Отклопим лонац, а супа "није ни чула". Шта је, бре, ово, нешто није у реду. Окренем се ка штекдозни, а у њу уденут апарат за мерење притиска. /Супа ладна ко лед, морам још да чекам, а с телевизора, у који се забленуо мој отац, зврнда нека досадна музика на проклетој Фарми, од које ми се повраћа (и од Фарме и од музике) и видим на асталу (не свом, хвала богу) неко женско дупе на које су се устремиле силне, ваљда мушке, руке (гром и пакао... благо мајци која ју је родила).
Па да л' да измерим притисак (који ми је рипио сместа: супа ладна, а притисак двеста) или да се обесим о танки каблић /као да би ме, тешку ко црну земљу (више фигуративно, рекли би моји укућани) издржао/?!
Обилазим око оног лонца, цупкам с ноге на ногу, сместа бих све полипала, али морам да чекам (како и минут зна да се отегне, баш кад не треба). Не знам како да се дотле забавим. Уђем у собу, окренем се, обрнем се, погледам Фејсбук, па ме глад опет одагна до шпорета. Отклопим лонац, а супа "није ни чула". Шта је, бре, ово, нешто није у реду. Окренем се ка штекдозни, а у њу уденут апарат за мерење притиска. /Супа ладна ко лед, морам још да чекам, а с телевизора, у који се забленуо мој отац, зврнда нека досадна музика на проклетој Фарми, од које ми се повраћа (и од Фарме и од музике) и видим на асталу (не свом, хвала богу) неко женско дупе на које су се устремиле силне, ваљда мушке, руке (гром и пакао... благо мајци која ју је родила).
Па да л' да измерим притисак (који ми је рипио сместа: супа ладна, а притисак двеста) или да се обесим о танки каблић /као да би ме, тешку ко црну земљу (више фигуративно, рекли би моји укућани) издржао/?!
Нема коментара:
Постави коментар