И пад је део успеха

Навалила Маша јуче да вози ролере. Мислим, да учи да вози... Хајде, идемо корак по корак. Хајдемо прво, рекох, по трави. Маша би одмах на ауто-пут изјурила (па очас кичму изломила на комадиће). Деца немају стрпљења за поступност и темељност (нису у стању да сагледају предности дужег пута), све хоће ОДМАХ. Чекај, кажем, важно је да добро утврдиш основне кораке, да научиш да одржаваш равнотежу... лако ћеш после на асфалт и да импресионираш суседе. Између осталог, рекох, мораш да знаш и како да паднеш. Не секирај се кад се то деси, сви падају. И мало дете кад учи да хода, сто пута падне. Битно је само да том приликом избегнеш повреду. И, да избегнемо и опадање њеног самопоуздања, додадох (да упамти као мотивациону паролу), што она одмах и прихвати: ПАД ЈЕ ДЕО УСПЕХА. Уосталом, што је брзо, то је и кусо, не може да буде довољно добро. И тако сам ја Машу за руку водила, хвалила и храбрила. Каткад ме стискала чвршће, каткад слабије, али сам је увек спремно отимала сили земљине теже. У сваком случају, била сам јој добра подршка. Док смо у једном моменту прелазиле двориште, Маша ми, узбуђена због неочекивано брзог напредовања, узвикну: ма пусти мее, потпуно несвесна да је она та која моју руку стиска (пустила бих ја њу, али неће она мене). Давала сам јој и савете, трудила се да заједно утврдимо како је најбоље савладати малецке низбрдице (кад су ноге склоне да издају и излете ко јуне пред руду, а задњицу изложе ледини). И онда то понављамо, утврђујемо. Никад ја ролере на своје ноге нисам натукла (а није да не бих) но сам интуитивно контала како би требало ићи на низбрдо, како на узбрдо. 
Већ након петнаест минута Маша ме измами на друм, да је жеља мине, па, кад се мало провоза, примети одушевљено: ваау, екстра, а (Циганин свога коња хвали)? Јесте, јесте, мало јој поласках сујети, али мораш да пазиш, ово је сувише брзо (излажење из дворишта). Морамо да вежбамо на трави.
Кад Маша сама (не дајући ми да је пратим) прође двориштем у оба смера, њена мајка се понуди да је сад она држи за руку. Е па нећеш, рекох, сад кад сам ја урадила најважније, да побереш сву славу, не дам. Данас је Маша још сигурнија (вежбала од јутрос по кући), уме у ролерима да се попне уз степенице и да низ њих сиђе. Остаје још само да моје сестричине сад науче мене, па да се скупа отиснемо у авантуру (бар у оној оближњој улици).