Игњат Страшни

Кад су пре неки дан Миа и Маша пустиле музику и запевале, и Игњат се, уз њихову помоћ, успентрао на кревет и, сав озарен, почео да (од)скаче по душеку. У моменту је пао у севдах, тако дубоко да је својом флашицом за воду (која му се затекла у руци) треснуо Машу посред главе, прецизније у десну слепоочницу (овог делију, кад одрасте, никако не би требало пуштати у кафане - могао би неког да одалами флашом ракије). Од тога се Маша заценула, а лице јој се зацрвенело.
Потом је напољу, желећи да скрене на себе пажњу, Миу, која је лежала потрбушке, куцнуо кутлачом по лицу. Како ју је лако ударио, нашалих се (видећи у њему инкарнацију Марка Краљевића), три јој зуба из главе избио.
Данас је у собу ушао с трима оклагијама (све их повадио из најниже фиоке у шпајзу), једнаких димензија и једнаке разорне моћи, те с врата измахну једном као буздованом (док је остале, с муком, једва држао под мишком). Да се Маша не измаче и да баба не пристиже, па хулигана (не обазирући се на његову застрашујућу дреку и пружање отпора) разоружа, зло би било.
Вечерас деда пита бабу шта ће оклагије у соби. Ја сам склонила, рече она, да (мали) Игњат не побије велику децу. Бој не бије свијетло оружје (мада оклагије нису за потцењивање), већ бој бије срце у јунака (којему се пелена до земље отегла).