Народна медицина

Наш народ је масовно надарен за медицину (ма какав факултет, шта ће им то, ко  је од тога још вајде видео;)) и веома успешно, од ока, ко од шале поставља многе дијагнозе и прописује терапију. Два најделотворнија лека веома су сличног облика и међу њима се, признаћете, и те како може повући својеврсна (моткаста) паралела. Ако је пацијент ђаволасто  дерле, или каква ленчуга, свака баба ће му препоручити да узме мотику у руке (та справа лечи и лењост и незаинтересованост, и претерану заинтересованост, за компјутер рецимо, и зависност...)

Нема лека без мотике... сем ако пацијент није жена, пре свега усамљена, још ако је удовица или распуштеница! Који год „проблем“ да има таква жена, јасно је ко дан - лек је само један: треба њој К.... (колац, дакако, није без везе;)), шеретски се церећи, самоуверено тврде „лекари“. /Дрска ли је – фали јој к...., љута ли је – фали јој к...., ако је нерасположена – фали јој к...., ако носи кратке или уске сукње – фали њој к....; шта год да обуче, како год да се понаша, не успева да сакрије „фалинку“!;)/ Е, ако се установи да некој треба, а чаршија суди да га нема (свакако не у довољној мери и одговарајућег калиб... овај квалитета; то се јасно одражава на лицу, ко недостатак витамина Ц...), разноразне Казанове (провинцијске испичутуре и згубидани, што се обзиру на криво огледало, па иду дигнуте главе... и спуштеног к...олира;))  нудиће се као видари над видарима. Невоља је што такве „болеснице“ обично поричу своје тешко здравствено стање, неће да прихвате дијагнозу, па неће ни да се „лече“. Е, 'бем ти такве пацијенте (а нико им ни паре не тражи)! ;)