Маши мајка стално нешто гунђа (кад човек зађе у извесне године, канда постаје нервозан... и несносан, нарочито властитом подмлатку). Чим се Маша из школе врати, мајка почне да листа свеске и књиге и да (из)налази примедбе.
Пре неки дан, место да се угризе за језик, поче да јадикује: ја не знам, Машо, шта је с тобом, да л' сам ја превише од тебе очекивала... А Маша, којој су мајчини коментари већ дојадили, прекину је (пре но што изрече другу претпоставку) одлучно (боље да свима скрати муке): превише си очекивала (знам како Машини искази знају бити бритки и јетки, и како она уме да узврати као велика)!
Паметна дечја уста зачас запуше брбљива одрасла.
Пре неки дан, место да се угризе за језик, поче да јадикује: ја не знам, Машо, шта је с тобом, да л' сам ја превише од тебе очекивала... А Маша, којој су мајчини коментари већ дојадили, прекину је (пре но што изрече другу претпоставку) одлучно (боље да свима скрати муке): превише си очекивала (знам како Машини искази знају бити бритки и јетки, и како она уме да узврати као велика)!
Паметна дечја уста зачас запуше брбљива одрасла.
Нема коментара:
Постави коментар