Došao mi mladi rođak danas i kaže: - Treba mi magarac!

Ja taman da kažem: - Jedino ja! (Rekoh, nešto treba fizički da se zapne.)

A on mislio na onu napravu za sušenje veša (pa sam se uzdržala od njakanja). :)

 Na TV-u u kuhinji cigulja neka muzika.
Gde je taj grom kad je najpotrebniji?!

 

Čim utvrdim da niste širokog uma, spremni da APSOLUTNO SVE od zemlje do neba podvrgnete sumnji, kritici i sprdnji, ili bar mirno prihvatite kad to čini drugi, ja pravim otklon i gledam vas drugim očima, bez obzira na vrednosti koje možda posedujete.

Ako niste racionalni i tolerantni, nemamo o čemu da zborimo, pa ću se truditi da naša komunikacija ostane minimalna i površna.

Dobar dan! Teško mi pada ova iznenadna jesen! Baš se smračilo i ne volim kišu...

Sve ostalo neću ni pokušati da vam kažem... jer ne vidite dalje od svog nosa, slepo sledite ideale koje ne razumete i ne preispitujete.

Baš se smračilo...

 Nekad se za decom prvog septembra prosipala voda. Sad samo da odslušaju himnu i sve ima da bude kao podmazano.

 Da vam otkrijem dobro ušuškanu tajnu: sve vreme na svadbi krsta su mi bila ovijena najlon kesom. Sreća da me niko ne pipnu, šuštao bi ljubičasti pamuk kao svila.

 Ako 1. septembra ne otpevate himnu, propašće vam školska godina. Opet.

 

Ja: Ceo dan sam sređivala sobu, obrisala pod i u kuhinji i u hodniku... i evo opet se povila (ne mogu da ispravim leđanca). A juče sam igrala vlaško kolo!

Strina: Igrala si vlaško kolo - to ti odgovara; sređivanje ti ne odgovara i nemoj više to da radiš!

Ne treba dvaput da mi se kaže, ali morala sam malo da razgrnem. Sad se u krevetu naslonila na jastuke, ali gledam šta mogu da radim tako "s dupeta". Nije mene majka rodila da dignem sve četiri uvis.

 Malom psiću što joj se vrzmao oko nogu, Staša se obratila: - Ti najviše voliš mene, je li? I ja najviše volim sebe!

 Za lepotu izvan intimnog prostora potrebno je samopouzdanje (i više od prirodnog dara; moćna je šminka), tako da ja nikad neću biti lepotica.

 Jesen tek ako je blago zakoračila, a ja se već ne usuđujem da proturim ruke iznad prekrivača.

Krenu mi suze pa ne znam je li me pogodila pesma ili paprika s pavlakom.

 Samo da vam javim da sam upravo odigrala vlaško kolo.
Klin se klinom izbija.

 

Staša: A ja sam htela da obučem zelenu haljinu sa cvetićima.

Ja: Mama kaže da ti je knap. Moraćeš malo da smršaš.

Staša (ležeći i žvaćući piškotu): Ne.

Ja: Kako ne? Moraćeš.

Staša: Kad sam prošli put kod kuće pokušala da smršam, sve više sam se udebljala.

 Ne zavidim nikom na bogatstvu.
Zavidim ujni što je vatru podložila.

Od kišnog jesenjeg dana gori je samo kišni jesenji dan u leto, kad ne napuniš TA peć (jer te zavara prognoza od 21 C), a "klonulo je moje telo, umorne su noge moje". A nije ni krepka volja moja, naprotiv.

 Ide kroz kuću i šuška, šta je to?

"Чика Ђорђе је у 93. години живота коначно постао држављанин Србије."
A on samo što ne postane državljanin crne zemlje.

 Donji deo leđa mi obmotan najlonom, oba stopala (namazana vazelinom) u kesama za zamrzivač. Kao da sam imala posla s mafijom, a ruke uspela da oslobodim konopca.

 

Dušica: Pa problem su nervi, a lek za opuštanje nerava je bensendin.

Ja: Otklješteni su (svih 6 komada) i šta više ima da se opuštaju!

Da neće i muzičku želju?

 Ja zbog zdravlja ukućana ne smem popiti lek.
Kad bih (napokon) prihvatila, sestre i majka bi šlogirale.

 

Došla majka u sobu s nekim gelom da mi lično namaže krsta i obmota najlon kesom.

I reče: - Znaš šta ćeš još da uradiš? Da popiješ jedan rapten duo!

Ma nema šanse - prsnuh u smeh - ni za silno blago! Ajde maži to i beži u kuhinju!

Ciganki daš prst, a ona bi celu ruku (da ti u nju tutne rapten duo).

 

Otac majci: Nikad nije bilo da se ne plate računi do ovog doba!

Majka: Pa nikad nije bilo!

Ja (u sobi, ležeći s kesom oko krsta, sebi u bradu): Nikad nije bilo da se ja ukočim!

Glava porodice nije toliko bitna kao njene "noge".

Čuvajte me, da račune plaćam redovno.

 

Majka: - Kako ideš (ovako ukočena) na depilaciju?

Ja: Pa peške, kako ću?

Majka: - E jbg, kad jedan na moru, a drugi otišao u Pariz!

Sestrići, Bojan i Aleksa, nedostajete nam.

Maša na telefonu bira najbolji zvuk alarma.
A nijedan nije prijatan - svaki te budi kad nećeš da se probudiš.

- Jaoo, nemam vanglice - vazda kuka moja majka.

- Pa kupi te vanglice (nisu sto dukata)! - nudi jednostavno i jedino rešenje otac. (Od kukanja nema vajde, ali kukanjem se neki slade.)

- Džaba mi da kupim - gunđa ona što voli da gunđa i veruje da otac i ja (niko drugi) jedemo njene ljubljene plastične vangle.

Familija (potpomognuta prijateljima) navaljuje: popij diklofen pa popij diklofen!
A ja popila čaj od matičnjaka i sinoć krsta obmotala najlon kesom.

 Sestra (ležeći na krevetu dok joj prinosim šećerac): - Dobro da si se oporavila da me služiš!
- Da vas služim sve do kraja života (daj bože)!

 

Evo ga, Fejsbuk ne gubi vreme...

"TEHNIKA KOJOM ISPALE PRŠLJENE VRAĆATE NA SVOJE MESTO"

Dijagnozu su mi postavile sestre, sestrić i ostala rodbina, sad Fejsbuk... i još da to učine i lekari (ako ko njih pita  i kad se vrate s odmora).

 Je l' živa ona baba Milanka?
Ako nije, da idem kod nje.

 Ljudi: Hoćemo da te udamo!
Ja: Ne želim da se udam!
Lakše je mene nagovoriti (što je vrlo teško) no njih privoleti da se manu da mi život kroje, ne uzimajući mere moje.

 

Ja: Ići ću na masažu.

Staša: Ali ako to ne pomogne, onda ćeš morati kod lekara.

Ja: Ko će da me natera?

Staša: Ja.

Ja: Ti?

Staša: Ja neću da mi tetka bude bolesna.

 Kiša pada. Valjda sad prestaje restrikcija vode. Bar neka muka da nam spadne s vrata (na stopalo).

 

Sestra: To ti je diskus hernija ili ti se neki nerv priklještio...

Ja: Ti si lekar?

Sestra: Malo sam bila po Banji, šta sam sve videla!

Ja: Ne znam što ljudi studiraju tolike godine...

Odeš lepo do neke banje, prošetaš koji dan, pogledaš, razmotriš, anketiraš pacijente.

Konkurišeš za posao i kad te pitaju za iskustvo, kažeš: 14 dana kinezi terapije u Selters banji, dva dana ćaskanja s pacijentima z Koviljači, pola sata sedenja na klupi u Banji Vrujci, slikanje pred fontanom u Vrnjačkoj Banji...

Kad kičma boli, nije preporučljivo kašljanje. Ne pitajte kako znam.

 

Rođene sestre mi nude diklofene, kojekakve pilule protiv bolova (iako im govorim da mi je problem nepokretljivost a ne bol). A ja neću leka ni lekare!

Treća sestra preporučila mi alternativni način lečenja... u raznim pozama. A i to, brate, komplikovano...

Ko me kleo nije dangubio.

 Staša i druga tetka prave sveću na krevetu.
- Hajde i ti! - Staša predloži.
- Joj, ne sipaj mi so na ranu! - zavapih, s mukom se povlačeći na jastuke.

 Mia sanjala da sam našla dečka.
O tome može samo da sanja.

 

Uši su mi postale posebno prijemčive za one reklame: nisam mogao da hodam, da stanem na noge, da napravim sveću ili kolut napred...

Dajte neki artifleks, buđav keks, pesnicu u glavu - ma šta da me vrati u normalu!

 Matija me i jutros masirao i mazao nekom maminom mašću...

Kad zaječah, on primeti: - E, moja Ceco, uhvatile te godine!

A neće to moći, cimaću se dok se opet ne otrgnem. Te gadure ima opet da me jure!

 U životu je jedino bitno zdravlje.
Šta bi mi vredelo da imam sad i milione kad me kičma (kučka!) Izdala - ne mogu otići da trošim.

 

Htela sam da šijem haljinu za svadbu, a mrzi me.

Razmišljala sam i da prepravim jednu koju nikad nisam obukla. I to me mrzi.

Mogla sam možda neku i da kupim. Ali mi se nešto ukočilo, ne mogu gradom hodati pognuta ko stara čobanica.

Na kraju će se ispuniti želja svima onima što insistiraju da obučem ljubičastu haljinu do kolena. Ali džaba sve ako ne mognem da odigram jedno vlaško.

Već drugi put za nedelju dana nešto me u kičmi preseklo. Ne mogu da se ispravim. Bog sveti zna kakve su me muke spopale. Sestra nudi diklofen i slično. Ja odbijam.

- Kako ti znaš šta mi je? - gunđam.

- Ja sam 15 godina bolovala, malo sam popila... - nervira se što sam tvrdoglava.

- Bolovala; nisi studurala medicinu!

- Ti se praviš da si mladunica - malo je i zlurada.

-Ne kukam - kažem - što me boli već što mrzim nemoć.

A jedini efikasan lek su motika i ilovača - gunđam samoj sebi, ljuta na sudbinu.

Lažu kad kažu da je starost lepa. Nemojte nikad da ostarite! Kad secne u kičmi, vreme je za popa.

 Naiđoh na neki naslov o mršavljenju pomoću štapa (masažom).
Pa jedino ako će neko njime da me klepi svaki put kad posegnem za kolačima.

 Ne kaže se za sveštenike bez razloga da su pastiri. A "stado" je ukrasni omot za istinu - ovce.

 Veliko je selo Fejsbuk kad vozač autobusa ima primedbu: - Nisi tako pocrnela kako si bila na moru!

Znate ono kad se zaljubite pa ne možete da jedete?

Što bi mi to dobro došlo!

 

Jesu li sad u modi ljudi stripovi?

Nikad kao ovog leta na moru ne videh toliko iscrtanih ruku, nogu, otromboljenih muških grudi... A to sličurde i po dimenzijama i po (ne)kvalitetu!

Kič oblici, kič boje, slika preko slike - tatu splačine.

 19. avgust 2021.
Ko misli da zna šta su muke treba da prenoći s pakovanjem primamljivog keksa, rešen da ga do sutra ne okusi.

 18. avgust 2021.

Spremam se u kupovinu, a majka će: - Da mi kupiš crni hleb!

- Da ti kupim?! Napraviću ti! Eno imaš u zamrzivaču.

Crni (obojen kakaom) i mogu da kupim, a integralni teško.

 18. avgust 2021.
Već dugo mi je zanimljiva činjenica da ima ljudi koji mi u životu ništa nisu lajkovali, sem ako sam objavila fotku (ili u tekstu pomenula) nekog koga gotive ili mu se "uvlače".

 17. avgust 2021.
Na svim slikama ja sam izvan rama.

 17. avgust 2021.
Mršavi ljudi su srećni ljudi.
I nisu srećni što su mršavi nego su mršavi što su srećni.

 17. avgust 2021.
Ako naglo izazoveš preveliko interesovanje svoje porodice, proveri, možda si već mrtav.
Ili si samo razbio glavu o prozor.

 17. avgust 2021.
Znoj kipti, do jutra daleko..
Čijoj familiji (po spisku) za restrikciju vode "odati" zahvalnost?

 17. avgust 2021.
Koliko ja po Fejsu vidim, brzo ćemo mi zaigrati onu lambadu.

 17. avgust 2021.
Upravo sam naletela na snimak rađanja deteta (kako se u ovaj svet migolji na mala vrata). Volela bih da to nisam videla.

 17. август у 17:54  ·

Ja: - Ja sam petostruka tetka.

Žena (sa sinom koji tetki kupuje balone): - Svaka čast!

Ja: - Nisam se ja tu ništa trudila.

17. август у 17:23  ·

Vidim: pet sati. I štecne me pomisao: kasnim na plažu! A onda se setim da mi je plaža 400 km daleko.

 17. август у 17:19  ·

Drugarica: Možete i vi da se prijavite za subvencije za nove prozore i država daje pola para.

Ja: Ko daje ostatak?

 17. август у 15:59  ·

Želite li da se slikate sa spomenikom Stefana Nemanje, fotografa morate (p)ostaviti kod raspevane fontane. Sem ako ste alpinista, da mu se uspužete na rame.

 17.avgust 2021.
Već mesecima delim, kopiram, čuvam i čitam recepte za mršavljenje i ništa. Ja u to više ne verujem.

 17. август у 14:44  ·

Zahtev za prijateljstvo poslao mi William John, koji je, sudeći po slikama, Dragan Šutanovac.

A ne znam šta bilo koji od njih hoće od mene.

16, avgust 2021.

Kad zatvaraš vrata, pazi dobro kako to činiš.
Neka se više neće otvoriti.

 16. август у 15:29  ·

Neopisivo mi na nerve idu ljudi koji misle da su uvek oni u pravu (dok je u drugima problem), da su besprekorni, da su žrtve i da bi bez njih propao svet.

Šta sam Bogu zgrešila da me na takve osudi?!

 16. avgust 2021.
Stekla sam utisak da čovek ne može podjednaku pažnju posvetiti i telu i duhu. Između ta dva ja biram duh. A vi?

 15. август у 23:36  ·

Na moru Jeca sprovela anketu, kojom je i mene obuhvatila.

S kojom bi javnom ličnošću "bila"?

A ja ne znam. Evo ni do danas. Jedva da postoji i "privatna" koju bih sobom častila, a kamoli javna.

Draga saveta, da li je sa mnom sve u redu? (Znam, ne moraš da mi odgovaraš.)

 15. август у 23:32  ·

Devojka mog sestrića napravila mu tortu za rođendan. I kaže mi večeras: - Malo su kore ostale suve, ti mi nećeš zameriti...

- Ja nisam neka kritičarka, pogotovo slatkiša - umirih je.

Rekla bih da za dobru krmaču nema loše splačine, ali bi to ispalo uvredljivo. Primeren je samo prvi deo izreke. Krmača je(sam) dobra.

Tortama ne nalazim mane.

 15. август у 14:42  ·

Staša me prekoreva: Tražila sam ti pre deset sati (čitaj - nekih pola sata), posle Ignjata, vode; ti mi još nisi donela!

15. август у 01:03  ·

Pošla sam u apartman ranije da se pre svih istuširam. Ali Staša me opet spazila i insistirala da mi se pridruži.

Onda sam smislila plan. Da je ne bih ostavljala samu dok sam u kupatilu, tuširaćemo se zajedno. Taman da mi pomogne da operem kosu, a ranu na glavi zaobiđem.

Kako je ko od rodbine saznavao za veliki i neočekivani čin zajedničkog tuširanja, tako su bili zapanjeni. Mia me pogledala prekorno i uvređen.

Međutim, sestra se dosetila i upita: Je li bila gola?

Na to Stašao dmahnu glavom.

Naravno da sam bila u kupaćem kostimu. Moje starije sestričine mogu da odahnu. Tajna pred njima skrivana ni Staši nije razotkrivena.

 

 15. август у 00:54  ·

Svakog leta ja u moru ostanem duže od svih. Tako i juče svi krenuli da se pakuju, a ja, već spakovana, da se još malo bućnem (jedva sam se iz vode izvukla). Naumila da odem na krajni deo plaže, gde je kamenje sitnije, a i talasi manji.

Zet zavrte sumnjičavo glavom: Kako to baš sad ideš?

Nisam razumela. Ali on pojasni: Sigurno si nekom zakazala kupanje u pola sedam! (Zamisliite takav dejt! Ja, vala, ne mogu da zamislim nikakav sa sobom u glavnoj ulozi.)

Možda misli (i zalud se nada) da bih tako neopaženo mogla zabasati u bračne vode.

15. август у 00:45  ·

U plažnom baru, kraj kojeg smo se kupali, bila jedna siva debela maca. Malo se izležavala pod drvetom, malo dremala između stolova... Staša joj je redovno prilazila i mazila je.

I jednog dana me povela da je nađemo, a maca kao da je u zemlju propala, tj. u more zaronila: nigde je nema. A za krajnjim stolom sede četvorica zadriglih trutova i zinulii u moj dekolte.

Staša me cima za ruku, vuče ka lokalu, a ja se ustežem jer ovi zure u moj šljampavi dekolte na kratkoj roze haljini, Jedva uspeh da uteknem "s vetrometine".

Čudnovato, ali, na plaži punoj polugolih žena privlačiš veću pažnju ako si odeven (pomalo provokativno, moram priznati). Bolje da se nazire no da bude kao na tacni.

 

 15. август у 00:30  ·

Moj zet kaže (čitao negde) kako nošenje nanogice na desnoj nozi šalje poruku da je vlasnica noge (i ostalih delova) slobodna. Zato sestra kiti samo levu nogu.

A ja đa na desnu, đa na levu (da mi ne ostane beličasti trag oko članka), zbunjujem muške posmatrače (ako bi se koji uopšte usudio da priđe i učinio to pre no što promenim status tj. nogu).

 14. август у 23:46  ·

Poslednjeg jutra na moru krenula sam u šetnju sama i stigla čak do Luke. I taman da izbliza uslikam onaj kruzer, kad kroz otvorena vrata jednog auta dopre upozorenje: Gospođo, zabrAnjeno slikAnje!

OK. Vidim, tu su i neki ratni brodovi, ljudi u uniformama...

Ali opusti se, brate, ne kanim ni sa kim zaratiti. Možda ti se zbog gaze na glavi činim kao povratnik iz rata, ali to je samo uspomena na jučerašnji oštri sukob s ćoškom metalnog prozora u kupatilu.

 14.avgust 2021.
Na moru mi uvek nedostaje samo jedna divokoza: da mi pravi društvo kud god naumim.
Ovako, niko ne može (i neće) da me prati.

 14. avgust 2021.
Kad god se vratim s mora, uvek ista priča: sve mi previše, jedva gaće podnosim.
Kako se čovek lako navikne na raspojasanost.

 13. август у 00:15  ·

Danas mi u kupatilu ispadne iza mašine šnala u gumica. Nagnem se da dohvatim iz tog tesnaca i rasečem glavu na ivicu metalnog prozora. Zabolelo samo tog momenta i rascep sam napipala. Sreća da se Jeca tu zatekla da pruži prvu pomoć. A na plaži mi se familija isprepadala kao da sam bez glave ostala. Zetovi gunđali da su zbog menw morali napustiti plažu. Sestre odmah nabavile jodove, gelove, gaze, flastere. I pricezali mi roze maramu, da me štiti. Pa svi zapitkuju da li boli. A ne boli. I šta sam to radila i kaKo sam.

Ppslepodne krenem do apartmana a stariji me šalje da se jaVim mlađem da ga ne bi krivio kako me loše čuvao.

 13. avgust 2021.
Staša: Policija nam kaže da ne vozimo brzo, a policija vozi brzo.

 11. август у 23:31  ·

Grebucka me u grlu.

- Daj da ti ubacim malo daktanol gela (ili tako nešto), možda ti neka bakterija iz mora - kaže sestra.

Posle mnogo nečkanja, pristadoh: - Ajde, stavi, stavi!

Pošto zinuh, ona mi u usta čušnu neku pipetu i istisnu

- Je li gorko? - upita.

- Smrdi ko neki šampon.

- Hoćeš vode? - upita malo kasnije, pružajući mi čašu.

I priznade da je tubica bila u neseseru s kozmetikom, nešto se prosuko i... pipeta se umazala.

- Jebote, dala si mi gel za tuširanje! Znaš kad ću više nešto da uzmem!

 11. август у 17:33  ·

Kakav je ovaj svet!

Glup se smeje pametnom, zao se smeje dobrom, banalan se smeje uzvišenom, bahat pristojnom i odmerenom....

O jadni izvrnuti svete, vrh ti na dnu stoji!

10. август у 23:28  ·
Kažem sestri kako na moru moram da se organizujem, da stignem i da poranim i da okasnim.

A onda se setim da 50 godina nisam uspela da organizujem svoj život.

 

 9. август у 09:29  ·

Bečke i špageti stigli su nakon 40 minuta. A moj oslić, za nevolju, odmah. Spazivši mi pomfrit u tanjiru, Staša se odmah primakla i preuzela. Ispostavi se da joj matematika i razlomci nisu jača strana. Budući gladna, sebi prigrabi recimo devet desetina, a meni viljuškom ćušnu pet-šest štapića i posavetova: - Jedi dok još možeš (da mi i to ne uzme)!