A stvarno, što sve današnje lutke moraju da izgledaju kao starlete?!

Sestra (piše mi u inboksu): Probaj pantalone!
Ja (probala): Kul su.
Sestra: Da li ti pašu? Nisu plitke? Pokrivaju ti guzicu?
Ja: Pokrivaju mi, ako ti je to cilj. Nisam se baš udubljivala u to kakve su. Neću ako kupuješ. (Prihvatam njene, kad joj postanu komotne.)
Sestra (nervira se zbog poslednje rečenice koliko i zbog mojih plitkih farmerica): Cilj mi je da ti ne gledam dupe, ne pitam šta koštaaaaa!
Ja: Neko bi platio da gleda!
Onda se obe smejemo. (Identitet onoga što pare ne bi žalio ostaje skriven.)

 Od herpesa na usni gori je samo herpes oko usana.

Upravo sam shvatila da herpes uočen jutros s leve strane usana nije jedini: i s druge strane mi je jedan izašao.

Sad je ogledalo što govori da sam ružna zasigurno u pravu.

Ubi me ovaj stres (što od kreativnosti, što od manjka vremena, a viška posla, što od antropološkog pesimizma).

Srećna vam nova (ova na pragu) godina, a meni srećna dva herpesa (mater im ...)!

Kad vidim ove klinke s golim stomacima u decembru, namah se pretvorim u svoju (ili ma koju) babu i vidim buduće reumatične nerotkinje.

 Čim sam ušla, sestričina mi saopšti: - Za tebe ima mesto iza šanka!
A ja taman mislila da budem glavna na podijumu, pokvari mi plan!

 Na tinejdžerskoj žurci neprestano zauzet toalet: neko se slika!

 Idem od ogledala do ogledala, pa sam u nedoumici: da l' sam ovoliko lepa kao u sobi, ili sam ovoliko ružna kao u kupatilu, ili pak ni tamo ni ovamo, kao u hodniku?

 Al' podložio ovaj u autobusu! Skinula aam jaknu, skinula sam kapu i šal, skinula sam džemper...Vrlo je moguće da će biti striptiza: do gole kože! U, evo me neki dečko pretekao: stigao do kratkih rukava!

 

Sinoć se najpre kerovi poklali, jedva ih razdvojila, pola sata sam se tresla posle.

Onda sam uzela da obrišem pod u sobi, pa maloi oko staze u hodniku.Na samom kraju, cedeći krpu, pritisnem jače onim štapom i kofa se (nek ne čitaju dalje oni sa slabim srcem) prevrne, a voda pljusne kroz vrata u sobu i razlije se pocelom hodniku. Ne pitajte kako sam to preživela. (Psujući, naravno. A nije prvi put da napravim više štete nego koristi.)

Večeras sam čučnula kraj radnog stola da nešto pokupim i, pogodite šta! Lupila sam čelom direktno u ćoše.

Teško je biti ja, sumanuta i rasejana. Da se glava kopča i skida s ramena, negde bh je zaboravila. A to možda uopšte ne bi bilo loše. Bar me više ne bi bolela, ni s navodnicima ni bez navodnika. ;)

 Ja više nikud ne smem da mrdnem bez duge jakne. Malopre dok sam trčala od kontejnera ka kući, spadoše mi pantalone, načisto (sreća da zadnjicu štite hulahopke). :)

 

Joj kad legnem kasno da spavam (već ogladnela), a na Fejsu počnu da mi izleću neke salate i krofne!

 Šta li u ovu plazmu meću kad je mačka nanjuši s kilometra. I dok sam izašla do terase, ona mi zdipila poslednji keks (nije da volim nego se u kući zateklo). Sad na krevetu moram da slušam kako ona ispod sa slašću gricka. A to su paklene muke!

 U vrtiću već dve godine nie dozvoljeno držati priredbe.
Ne znam što ne zakažu u Areni, brate. Tamo ni maske nisu obavezne.

 Volela bih ja sneg kad ne bih mrzela hladnoću.

 Sneeg, sneeg, sneeg... proklet bio! (Nismo svi na Kopu.)

 

Ignjat: E, el voliš ti stare stvari? Ja volim. Mogu da radim šta hoću, da se igraam...

Pa jes', glupo je da dete bude uštirkano, u svili i kadifi, da sedi ko ukras.

 Izgleda da su ovih dana na ceni dukserice i jakne s kapuljačom.
Kapuljače su neko novo obeležje SNS-a, šta?!

 

U vrtiću već dve godine nie dozvoljeno držati priredbe.

Ne znam što ne zakažu u Areni, brate. Tamo ni maske nisu obavezne.

 Da mi je neki krevet, tačno bih u čitaonici zanoćila.

 Svoje se meso ne jede.
Ali se džigerica sa slašću degustira.
Prijatno!

 1. decembar 2021.
Kad misliš da je za danas dosta maltretiranja, vozač autobusa te dotuče: pustio glasno neke najgore narodnjake - on u sevdahu, a mi pred nervnim slomom.