Sanjala sam noćas kako jedem (tačnije, proždirem) svadbarski kupus. Idem ulicom sa šerpicom u rukama i hoću negde da podgrejem (jer zna se da ja sve volim vrelo; ne prija mi kad je prohlađeno).
Ceo dan se osećam ko da mi je kamen u stomaku. 

O teško meni, ni u snu mi želudac nema mira; i dok spava, to samo maklja i tamani!

 VEROVALI ILI NE - sirće uklanja bore, akne i pege!
Ne trošite pare na plastičnu hirurgiju, budite kupus-salata!

 

Dok ne nađem daljinski, moram da slušam Patrika i Sunđer Boba kako pište. A da bih našla daljinski, moram da sredim sobu.

Lakše je da zatisnem uši.

 Pretila nam je naftna blokada. Naš Supermen je brzinom svetlosti reagovao.
Isusu se drma krst (dupe žvaće gaće).

 Već jednom rekoh, duboko sam nesrećna i bezmerno srećna...

 

Sestra, izvrnuta na ugaonoj, žali se da je boli desna strana grudnog koša.

- Jao, možda me produvala promaja - nagađa.

Ignjat (prilazi i strogo propisuje "lek"): Znam šta ćeš! Ustaj! Deset sklekova!

Dok je on izgovorio "deset", sestra već zanemoćala.

Ti lekovi za male sportiste imaju kontraindikacije kod sredovečnih majki.

Majka (iz kuhinje): Gde ćeš, Igi? (Udaljio se od radnog stola.)

Igi (ironično): U ve-ce, gde bih drugde!

Ja se istopih zbog poslednje reči.

 

Na Fejsu naleteh na naslov: Ova dijeta je laka, jednostavna i skida salo brzinom svetlosti!
Ispod naslova jedna devojka predstavljena u četiri slike, koje dočaravaju njen napredak, odnosno delotvornost hvaljene dijete.
Idući od prve do poslednje slike, šlauf oko stomaka joj sve manji (a samopouzdanje sve veće), dok na poslednjoj sasvim ne iščezne.
Moju pažnju je privukla činjenica da na prve dve fotke ima naočare, dok na trećoj i četvrtoj nema.
Izgleda da ova dijeta skida i dioptriju!

Kad god uzmem metlu u ruke, svi me pitaju: - Ko dolazi? (Obično i dolazi neko.)
Niko ne pomisli da mi je proradila priroda i neću da pešačim.

 Mlad(a) si, lep(a) si... ali imaš golemu manu: ne vidim ti knjigu na čelu!

 

Prvim pristajanjem na ucenu hvataš se u vrzino kolo. Koraci će postajati sve teži, igraćeš sve bezvoljnije, ali ćeš povremeno podvriskivati, da zavaraš kolovođu.

Kolo se vije kraj ambisa. Igrao, ne igrao - ambis ti je suđen.

 Stalno sam okružena ljudima koji me lažu i neprijatno im nije, a ja znam da me lažu i neprijatno mi da im otkrijem.

Ajde lepo da se igramo

Ajde lepo da se igramo

Poređali mi sestrići sinoć po radnom stolu lutke, kamper-autobus, saonice... i navalili da se igramo. Staša mi ponudila da biram kojoj ću princezi pozajmiti glas (i um, na nesreću... i glas, na smeh). A kako im je nedostajalo muško društvo, Ignjat je prineo Spajdermena i Kapetana Ameriku.

Ovaj drugi pojavio se s psetom. A pseto odmah kidisalo na gole nožice moje junakinje.

- Čibe, čibe! - ritala se ko besna i galamila ova.

Sestrići su se smejali. (Nisu bili sasvim iznenađeni, ne igramo se prvi put.)

- Čibe - histerisala je i zamahivala nogom ka keru ova gospođica.

- Čija je ovo džukela?- dreknu.

Ignjat i Staša najpre prsnuše u smeh, a potom pokušaše da me urazume (kad bi se moglo): - A nee tako, ajde lepo da se igramo! (Pa i igram se tako, ne razumem šta mi zameraju.)

(Po)javi se vlasnik kučeta, koji napadnutoj dami beše simpatičan (i zaboravi na oštre pseće zube).

- O kako je zgodan! - promrmlja za sebe zadovoljno, na šta se opet svi nasmejasmo.

- Kako se zoveš? - upita on.

Mileva - ona odgovori prvo što mi pade na pamet. I na to se zacerkasmo. - A kako se ti zoveš?

- Kapetan Amerika - predstavi se zgodni vlasnik nevaspitane džukele.

- Amerika? Pa šta ćeš u Nemenikuću?!

Nasmejavši se kratko, moji sestrići još jednom, na ivici živaca, zavapiše: - A nee takoo, ajde lepoo da se igramo!

Ja ne umem drugačije. Mogu da se potrudim, ali onda mi nije zabavno.

 

Dok čačkam laptop, uključen mi je TV, pa jednim uhom slušam vesti i slične emisije.

Sve vreme naizmenično komentarišem za sebe, te verbalno, te ćutke: jednom "šta kenjaš ti" ili "ne seri", jednom srednjim prstom dignutim uvis...

 

Slepi podanici vladajućeg režima izbore doživljavaju kao utakmicu, u kojoj su njihovi pobedili. I sad nam se rugaju.

Ne vredi da ti pokazujem istinu dok žmuriš. Kad progledaš, sam ćeš je poznati.

 3. april 2022.

Kad se glasačke kutije otvore, Pandorina da se zatvori!

 3. april 2022.

Odavno porodica nije sedela ovako s nadom okupljena oko TV-a...

 3. april 2022.
Kul su mi ove glasačke kutije u Mađarskoj, ko kante za smeće.

 3. april 2022.
- Dosta je on bio predsednik. Treba nam neki drugi - kaže Staša, sedmogodišnjakinja.
Nemojte je razočarati!
Izađite danas i glasajte!

 3. april 2022.

Neki su danas dobili poruke: Izlaskom na izbore i glasanjem za Aleksandra Vučića birate bolju budućnost za sebe i svoju decu.

Volite li vi kad vas neko nagovara?

Meni kad kažu šta da radim, ja iz principa radim suprotno.

 3. april 2022.

Ono malo vremena dok me čekao Ćufta je iskoristio da u rano jutro i našte srca, nasred druma, ne mareći za auta, na brzinu obljubi neku kerušu, praćen zavidljivim pogledima dvojice ortaka.

Život je kratak, nema vremena za gubljenje (poeziju, romantiku i filozofiranje).

 3. april 2022.
Kad god prespavam kod sestre i zeta, pa se probudim i izađem rano, te mi oči i uši priroda blagoslovi, pomislim: trebalo bi za ovo Svevišnjeg da ljube u d...ugme (na stražnjem džepu)!

 2. april 2022.

Zet mi poverio ozbiljan zadatak: da sutra ocu i majci sakrijem lične karte.

A dosta je da im on uskrati prevoz.

Nek su u kući, neće zlu doprineti.

 2. april 2022.
U frižideru imate nešto pokvareno, što nije zdravo.
Zaslužujete bolje.
Izađite sutra i glasajte!

Matija se u školi zadržao duže nego što je planirano. Imao test iz matematike, pa iz poznavanja saobraćaja. A nije stigao da kupi užinu ili osetio potrebu da jede.

Kad se vratio kući, majka se čudila: - I nisi od jutros ništa jeo? Pa kako si razmišljao?!

- Pozitivno - odgovorio Matija (koji nikako i ne razmišlja drugačije).

 

Ja: - Ignjate, nisi doručkovao?!

Staša: - Ne. Nije ni užinao, baca pare!

Ja: - Što, kupi, a ne pojede?

Staša: - Da.

Ja (zadirkujem je) : - A ti ne bacaš ništa!

Staša (smeškajući se s razumevanjem): Da. Ja pojedem, i tražim još.

 

 31. mart 2022.

Dosta su tri kapi kiše da potone svet i da strada papirnata flota.

 

Nanela sam na lice neku puder-kremu. Ali mi se nije dopalo, naročito kad stavih naočare (bolje da ih ubuduće izbegavam).

- Je li mi bolje s puderom ili bez? - upitah Masu.

- S puderom! - nije imala dileme.

Ali meni se činilo suprotno, pa se umih.

Obukoh bluzu, pa opet upitah Mašu za mišljenje.

Dobro je - reče i ne primeti da sam umivena.

Znači svejedno je. A kad nema razlike, što da se šminkam!

 

Maša mi ispeglala kosu. Ali sam posle morala po sata u dvorištu da poziram i zabacujem kosu dok ne snimi kako valja, pa da namontira snimak "pre i posle".

Neće danas tinejdžeri ni da dišu ako kamera nije upaljena.

Ne marim (ni) za jednog, jedino "Dva i po muškarca".

 30. mart 2022.

Kad spavaš s troje dece u krevetu to znači da celu noć pokrivaš gole butke.
Preciznije: oni spavaju, ti ne spavaš.

 Kad stres dostigne vrhunac, jezik se otme kontroli: - Igi, ne možeš hodati gos i bo!

Majka: - Igi, hoćeš da jedeš?
Staša (skače smesta s ugaone i upućuje se ka stolu): - Hoću ja!
Majka: - Pa sad si jela!
Staša: - Nema veze!

 Kad se vratim kući, moj otac kaže: - Ja ne moram ni da gledam, znam kad ti ideš!
Ali vidi kroz prozor kad kučka počne da maše repom.
Ljubav se ne da sakriti.