Sanjala sam noćas kako jedem (tačnije, proždirem) svadbarski kupus. Idem ulicom sa šerpicom u rukama i hoću negde da podgrejem (jer zna se da ja sve volim vrelo; ne prija mi kad je prohlađeno).
Ceo dan se osećam ko da mi je kamen u stomaku. 

O teško meni, ni u snu mi želudac nema mira; i dok spava, to samo maklja i tamani!