Neki u seriji jedu.
Morala sam da promenim kanal.

Počešah se jutros po glavi, pa pošašoljih narandžastog krpelja. Prilagodio se životnoj sredini crvenokosoj. (I dočuo da ne volim crno.) Da se ne vidi ko beli zec na Aljasci.

Ljudi u glavi imaju lude bubice, a ja krpelja.

 

Staša: Kad mama vikne, ceo svet pukne na dva dela! :)

Igrati i(li) pobediti

Ignjat u fudbalu izgubio, a teško podnosi poraze, tačnije ne podnosi uopšte. 

- Ali njih je tri devojčice (uzrasta od 6 do 18) - samo što ne zaplače.

Ja: - Pa to je neravnopravno, ne sekiraj se. Ti si utoliko jači. Sam protiv njih tri!Ali ne mora uvek ni da se pobedi.

Staša: To sam i ja pokušala da mu objasnim kad sam imala četiri godine. I pre neki dan. Ali on me ne sluša! Nije važno pobediti, važnije je igrati jer je to zabavnije.

 Ignjat i Staša ceo dan se svađaju,  a uglavnom ona plače.
Majka (pogrešne metode primenjuje): Staši ću prvo da kupim bicikl!
Ignjat: Ja imam svoje pare, baš me briga.
Majka: Nemaš, uzela sam ti.
Ignjat: Boli me dupe!
Majka: Šta ćemo s tim dupetom?
Staša (prestade da lije suze): PotuČi ga!

 Čim deca odoše, veliku mačku spazih kako na stolu pod jelovinom lizuće štanglu čokolade.

Stvarno me nervira, uvek stigne pre mene (iako je noseća)!

 

Tetka mi u Batajnici, ni strinu ne smem da ugrožavam. Farbala me sestra, a Maša pripomagala. Onako neiskusne, one mi natapirale kosu. Deca se zaprepastila, ko da sam gurnula prste u šteker.

I malopre kad sam ih pratila, Maša mi prijateljski reče: Ne preporučujem ti da ideš po selu!

Sad kad operem kosu i vidim se, možda nikud ne mrdnem do kraja pandemije.

Staša: A ja sam se više umorila od Srećka.

Ja: Pa šta predlažeš? (Kao ne dosećam se.)

Staša: Kad bi bila džin, mogla bi sve da poneseš.

Ja: Ali nisam. (I od Srećka su mi otpale ruke.)

 "U Grčku na more s bilo kojom vakcinom."
Uh, dobro je, pošto para nemam.

Mnogi (kojih je sve više i koji su čuli, videli ili prosto znaju da postoje neki snimci, recimo iz Kusatka): Ma nas truju iz aviona.

Pojedinci (trezveni, kojih je sve manje, a koji insistiraju na argumentima): - Ko?

- Pa Amerikanci.

- Aha. A otkud bolesni i u Rusiji? Putin dopušta da mu američki avioni vršljaju po nebu i truju narod?

- Paa, ne mora da truju, dovoljno je da jedan ode i zarazi...

-Čekaj, trovanje je zarazno, prenosi se s čoveka na čoveka?

Trovanje je svakako sve masovnije, ali ne iz aviona: na društvenim mrežama.

Male princeze

Ja: Idem opet da pokušam da spavam.

Sestra: Šaljem ti koju ovčicu (neku kanadsku)!

Ja: U, bree, koliko im runo - nisu skoro šišane.

(Sad ću da brojim i da im splićem kike dok se oči snu ne predaju.)

Ja ne znam što ovi lekari i farmaceuti uče tolike škole, kad meni u familiji, s raznim srednjim školama, sve lekar do lekara. (Svi mogući specijalisti: poljoprivredni i mašinski tehničari, trgovci...)

To svako prepisuje antibiotik (bilo koji, svejedno da li negro ili bronhi) za sve i svašta (ako te grebucka u grlu, ako se zakašlješ, ako te zasvrbi levo rame ili te žiga koleno). I uz to obavezno probiotik. A probiotik se uzima zajedno s pancefom. A ne s četiri sata razmaka, kako su mi rekli u apoteci.

Ma pocrkajte svi, majku vam ... šašavu (učenu)!

Od kovida ne vidi se proleće.

Nervozna sam da bih grizla (i zemlju i kamen). 

Razdražljiva da bih vrištala (na zemlju i nebo).

Nemoćna da bih (pre)spavala dane.

I za po meseca pomerila sat, unazad.

Potìštena sam da bih poslala tri zelena srca. Možda i na više adresa. TOLIKO sam slomljena.

 S jedne strane drvena klupa i sunčano jutro, zemljom prema meni leži moja senka... a s druge crkvena zvona odjekuju... u blizini (zvone za tobom i za mnom)... Uzmite se u pamet! Nosite maske, držite distancu!

 Sve bi bilo u redu da svi zaurlaju: Car je gooo!
A ne da ga lupkaju po golom ramenu hvaleći mu čipkanu kragnu.

 Samo da znate, ja i dalje nogavice pidžame upasujem u čarape. Tako spavam.

A sanjam gole noge ispod kratke suknje. I da se na travi opružim ko moj pas, dok zrikavci iz petnih žila zriču. ;)

Najviše ne razumem žene koje kažu: - Što je dosad ćutala? E, jeste, baaš je!
Šta, ako je glumac, poznat, ne može da siluje, uškopljen je? Ako je silovao jedan iz tog sveta, mnogo je da ih bude dvojica ili trojica?
Žene, kojima, čim propupe, muškarci zvižde i (često vulgarno) dobacuju, ne veruju jedna drugoj?
Naravno da nije na nama da osuđujemo pre suda. Ali ako ne napadamo optuženog, još manje je umesno da napadamo žrtvu.

Ima nešto i dobro od ove pandemije (što treba za vjeki vjekov zadržati): distanca (u apoteci, prodavnici, pošti...)!

Ali čim virus i mere popuste: jedno drugom skače na krkače.

Socijalna radnica: Ja ću oduzimati koga ja hoću!

Silovatelj (žrtvi): Činim ti čast!

Ovaj svet je gadan zverinjak!

 

 Ima li logike u tome da se u jeku pandemije, kad sve češće obolevaju deca, održava folklor za školski uzrast?!

 

Upravo me šokirala knjiga iz opštetehničkog.

Da sam juče umrla, ne bih znala da postoji sijjaset vrsta crepova: levi i desni završni, olupičasti, ventilacioni, snegobranski...

Ja mislila da je, kao pre 40 godina, crep-crep.

Kako se jede sarma?
Bar tri puta na dan.
(Dok se lonac ne isprazni.)

 Ignjat me juče pitao: Kako se oni koji su stari ne boje smrti?
Šta im vredi da se boje?!

Kućica čvaraka mi poslala poruku na Fejsu.
Ma daleko ti lepa kuća (i, s čvarcima, tepsija ti vruća)! A nije da se ne bih uselila.

 I posle 50 godina braka oni su skupa u dobru i zlu: Daj i meni jedan rapten!
(Dobro je sto lekove ne konzumuram. Nit imam ko da mi doda nit s kime da delim.)

 U mesari junetine nama. Vozeći me ka prodavnici, sestra govori: - Da kupiš junetinu, ako ima.
- Pa neću sigurno da koljem junad po magacinu.

 Glavni uzrok gojaznosti su oči. Nezasite.
Da sam slepa, al' bih bila vitka, tj. lepa.

Neko (kraj majčine postelje, kraj odra bližnjeg): He-he, ja ne verujem u to.

Ja: ...

Neko: Ne pričajte gluposti, kovid ne postoji...

Ja: ...

Neko: Truju nas iz vazduha.

Ja: ...

Neko: Hoće da nas čipuju.

Ja: ...

S budalama se ne raspravlja.

 Temperatura u varošici 7.
Subjektivni osećaj 4.
Čiji subjektivan osećaj?
Po mom je -10.

Ja po ovakvom vremenu ne mogu da živim.

Kod matičara da me, odevenu u zeleno, očekuju, ne bih otišla. Venčala bih se samo ležeći u krevetu, pokrivena do grla.

Vetar duva kao lud pa, od straha, obučem prvo majicu bez rukava, pa s dugim rukavima.

Onda vidim da sam leđni deo podmajice navukla spreda. Svučem obe pa ispravim grešku.

Umijem se, operem zube... i tek onda spazim da sam i drugu majicu okrenula.

Neki dani prosto hoće da budu naopaki.

 

 I korona, i ovaj vetar - brate, mnogo je!

 Koliko je moj odlazak na depilaciju rizičan po Srbiju? Na skali od otvaranja spomenika do gondole?

Ljudi imaju različito mišljenje o pandemiji koronavirusa. To me podsetilo na onu Zmajevu pesmu u kojoj slepci opipavaju slona, pa ga svaki ščepa za drugi deo (bok, zub, kljovu, rep...), te jednome liči na stub od vrata, drugome na zmiju...

Onima koji su prošli s lakšim simptomima i posledicama korona nije ništa strašno. Ali neki su izgubili svoje bližnje...

 

Kad god uđem u kuhinju, na TV-u rijaliti i neke rasprave.

Jebote, pa ono sve same moralne gromade!

Kad legneš tek oko dva, poslednje što želiš je da ti dan počne pre osam.

Ali Ignjat i Staša, koji su i zaspali pre jedanaest, ne dele moje mišljenje (i podočnjake).

 "Kako sam se rešila bora..."
Upokojila si se?

Ignjat jednog dana iznebuha, sedeći na TA peći: - A jesi ti našla muža? (Valjda smo ostali sami pa mu se činilo da je poverljivost među nama samim tim pojačana i da će me smekšati.)

- Ne - odgovorih čim  se pribrah. - Gde da ga tražim?
- Pa na utakmici - Ignjat je imao kec u rukavu.
- Što tamo? - pravila sam se luda. (A i nije to neki sajam mladoženja.)
- Pa svi muškarci idu na utakmicu.
Hm, sestriću moj, teško da je to soj i događaj koji me zanima. Na utakmice ću ići jedino ako se, nekim čudom, probudim kao čirlidersica (a ni godine ni fizička spremnost ne preporučuju me kao dobru kandidatkinju).

Sve pamtim. Zato patim.

 

 Drugarica danas pomenu kako joj se roditelji celog života druže sa sedam bračnih parova, pa iskaza razočaranje: Nema danas takvih prijatelja, iskrenih!

- Grešiš - rekoh.

- Pa imam tebe - požuri da se ispravi.

A nisam na to mislila. Uz prijatelja ne ide pomenuta zamenica. Prijatelj ne može da bude dobar ili loš. Imenica prijatelj isključuje negativan kvalitet. Ili je neko prijatelj ili nije.

 

Drugarica danas pomenu kako joj se roditelji celog života druže sa sedam bračnih parova, pa iskaza razočaranje: Nema danas takvih prijatelja, iskrenih!

- Grešiš - rekoh.

- Pa imam tebe - požuri da se ispravi.

A nisam na to mislila. Uz prijatelja ne ide pomenuta zamenica. Prijatelj ne može da bude dobar ili loš. Imenica prijatelj isključuje negativan kvalitet. Ili je neko prijatelj ili nije.

Već svi smo se uverili da "neko nas posmatra", dobro pazi na sve naše poteze.

Pogledaš na Guglu frižidere, i eto ih začas na Fejsu. Pogledaš na jednoj stranici posteljine i začas si zasut desetinama sličnih. Pomisliš na tricikle, i eto ih sa svih strana, ne možeš živeti od njih.

Maša je to rešila da iskoristi, tačnije da se zabavi obmanjujući "posmatrače i prisluškivače". Prinela mobilni do usana, pa glasno objašnjava: Htela bih da vidim neka vrata, da, trebaju mi vrata (iako joj ne trebaju)...

Majka nešto zucnu, a ova je opomenu prstom na usnama, da joj ne pokvari sprdnju.

 

Bojim se da se narod (jednako) okuplja i mere ne poštuje i radnim danima, u prehrambenim radnjama češće i više no u prodavnici nameštaja.

 Hiljade ljudi da me okruže, svi samo ljubav da mi pruže - ja biću sama i neće znati zašto me rastuže.

Ja: Nedostajete mi. (Ređe to nekom priznajem nego što osećam.)

Mia: I ti nama. Čudno mi je bez tebe, prazna kuća.

Ja: Pa kako to, zar samo ja po kući cvrčim?

Mia: Nije nego dosadno mi.

Ja: Znači, ja brbljam i kliberim se.

Mia: Da.

Puno mi srce što im je bez mene prazna kuća.

Večeras dok smo bazale po radnjama, Mia mi se pojada kako se njenoj mami ne sviđa ništa što se njoj sviđa. (Mama se meša u izbor tinejdžerske odeće.)

- Ti moraš da se odupreš onome što ne želiš i da se boriš za ono što želiš - rekoh dok je isprobavala trenerku (a mame ne beše u blozini).

- Znaš, mama i ja nemamo baš isti ukus.

- Pa nemamo ni moja majka i ja. Zamisli tragedije da imamo!

Obe se nasmejasmo.

 Sestra predlaže da odemo na neki pregled, da nas izmere i odrede koliko imamo masti, koliko vode...

Šta ima da se merim kad vidim odoka!

Greh bi bio jesti me na Veliki petak.

 Pre no što noćas leže, Mia najednom podiže jastuk i poda nj poče da pakuje: geografiju, ruski, engleski...

Nasmejah se. Možda češ ujutru pucati od znanja, ali će ti stradati vratni pršljenovi.

Jooj, Viber! Učini da se žene u tvom životu danas osećaju posebno i pošalji im stiker.

Čitam da je neka dugovečna baba za dug i srećan život preporučila: Jedite zobenu kašu i izbegavajte muškarce!

Na dobrom sam putu, dakle. Još drugi uslov da ispunim. Gde ima da se kupi ta kaša?!

 

Mia: Najviša zgrada na Novom Beogradu je Ušće, 141 m.
Ja: Koliko je visok Most na Adi?
Mia: Pa mnogo.

Mia traži nešto po geografskoj karti.
- Evo ga Veliki krš. Stvarno se tako zove.
- Bože, što malo ne pospreme!

 Počinjem da verujem kako Svevišnji na nebu pravi vrhunski teatar.

 

- A koju si ti pesmu volela da slušaš kad si bila mlada?

- More m'rš!

- Koju si pesmu volela da slušaš kad si bila mojih godina?

Pre neki dan sam kupila mehaničku vagicu, cvetnu ko livada.

Danas dođoh kod sestre, a na njenoj digitalnoj dva kila više ('mal' me ne ubiše).

- Baciću cvetnu vagu kroz prozor - kažem drugoj sestri.

- Nee - pobuni se ona - meni se sviđa (što laže ko pas).

- U laži su kratke noge (i golema stomačina).

Zamoljavam svoje srodnike da mi, kad se upokojim, ne obeduju na grobu i ne prave zazubice. Skočiću kao šarena mačka što leteći otima iz ruku.

Fejsbuk: - O čemu razmišljate, PrincezA?

Princeza: - Zini da ti kažem! ;)

 Vesnici proleća - paljenje vatre po imanjima i gušenje dimom.

A da li ti sojevi na granici ispruže pasoš, pa se zna: britanski, škotski, južnoafrički, češki?!

Sestričina mi noćas napisa: Aj lkn!

Na tren se zamislih, ali odmah dešifrovah poruku, pa mi, u skladu s njom, pade mrak na oči.

Digitalna komunikacija tinejdžera štedi vreme i energiju, a ubija reči.

Ima ona pare

Staša i Ignjat su naizgled neko vreme u sumrak jurcali po dvorištu u nekoj ratnoj akciji. Ispostavilo se da su uzgred planirali i neku akciju u Stašinom vrtiću.
Ima tamo jedan mali (Staši do ramena) koji uvek u drvenu kućicu dođe kad su tamo devojčice, pa ih odatle izgoni. Staša i Ignjat su se dogovorili da on sutra svrati, stane pred malog nevaljalca i pita: - Mali, znaš koliko ja imam godina? Sedam!
Mali bi na to zanemeo od straha jer on ima možda samo pet, i izgubio se za tili čas. A Ignjat bi ostao da štiti devojčice. (Pametnica tetkina.)
Ili bi Staša rekla malom: Neko želi da te poseti!
A onda mu teatralno predstavila neželjenog posetioca: Moj brat! (Onaj što je večeras dok su sve planirali, sedeo na TA peći i samouvereno stiskao mišice kao Mornar Popaj.)
Zašto Staša taj problem nije sama rešila, kad je kadra (i viša i jača od maleckog), nije mi jasno.
- Što nisi kazala vaspitačici? - pitam je.
- Hoću nekad sama da nađem... izgovor - ne nađe odgovarajuću reč.o
A i Ignjat insistira da se lično s malim obračuna.
I dodaje: - A ona meni za to plaća pet hiljada!
Iznenadih se: - Otkad se dobročinstva naplaćuju? Sestra da plati bratu što je brani?
- Pa ima ona paJe! - odvrati Ignjat, zbunjen što negodujem zbog naplate. (Sve je u redu, Staša je materijalno situirana. Nije joj problem da plati telohranitelja.)
- Kad sam ja bila mala, pa me neki dečak dirao, moj stariji brat mu je pripretio, pa me ostavio na miru. Ali nisam to morala da platim.
Ignjat me gleda u čudu, ne razumevajući to davno vreme, u kojima su zaštitnici oskudevali u novcu. Danas je bratstvo za bratstvo, a sirenje (i zastrašivanje siledžija) za pare.

 Poštujete li svoje skupocene sagove, poštujte i tuđ zemljani pod.

 

Da ovaj svet bude raj nisu potrebne nikakve religije. (Štaviše, ne omogućuju ga već onemogućuju.)

Dovoljno je poštovati samo jednu od božjih zapovesti: NE ČINI DRUGOME ŠTO NE ŽELIŠ SEBI!

 O svemu što mi je bitno ili ćutim ili urlam (kad mi dirnu).

Ako si usamljen u gomili primitivaca, bićeš budala, pa nek si i naučnik nad naučnicima.

 

Kad okreneš medalju, vidiš da je život radost pusta.

Kad okreneš medalju, vidiš da je život muka grdna.

Kad okreneš medalju, vidiš da je život radost pusta.

Kad okreneš...