Ima ona pare

Staša i Ignjat su naizgled neko vreme u sumrak jurcali po dvorištu u nekoj ratnoj akciji. Ispostavilo se da su uzgred planirali i neku akciju u Stašinom vrtiću.
Ima tamo jedan mali (Staši do ramena) koji uvek u drvenu kućicu dođe kad su tamo devojčice, pa ih odatle izgoni. Staša i Ignjat su se dogovorili da on sutra svrati, stane pred malog nevaljalca i pita: - Mali, znaš koliko ja imam godina? Sedam!
Mali bi na to zanemeo od straha jer on ima možda samo pet, i izgubio se za tili čas. A Ignjat bi ostao da štiti devojčice. (Pametnica tetkina.)
Ili bi Staša rekla malom: Neko želi da te poseti!
A onda mu teatralno predstavila neželjenog posetioca: Moj brat! (Onaj što je večeras dok su sve planirali, sedeo na TA peći i samouvereno stiskao mišice kao Mornar Popaj.)
Zašto Staša taj problem nije sama rešila, kad je kadra (i viša i jača od maleckog), nije mi jasno.
- Što nisi kazala vaspitačici? - pitam je.
- Hoću nekad sama da nađem... izgovor - ne nađe odgovarajuću reč.o
A i Ignjat insistira da se lično s malim obračuna.
I dodaje: - A ona meni za to plaća pet hiljada!
Iznenadih se: - Otkad se dobročinstva naplaćuju? Sestra da plati bratu što je brani?
- Pa ima ona paJe! - odvrati Ignjat, zbunjen što negodujem zbog naplate. (Sve je u redu, Staša je materijalno situirana. Nije joj problem da plati telohranitelja.)
- Kad sam ja bila mala, pa me neki dečak dirao, moj stariji brat mu je pripretio, pa me ostavio na miru. Ali nisam to morala da platim.
Ignjat me gleda u čudu, ne razumevajući to davno vreme, u kojima su zaštitnici oskudevali u novcu. Danas je bratstvo za bratstvo, a sirenje (i zastrašivanje siledžija) za pare.