Sinoć se najpre kerovi poklali, jedva ih razdvojila, pola sata sam se tresla posle.

Onda sam uzela da obrišem pod u sobi, pa maloi oko staze u hodniku.Na samom kraju, cedeći krpu, pritisnem jače onim štapom i kofa se (nek ne čitaju dalje oni sa slabim srcem) prevrne, a voda pljusne kroz vrata u sobu i razlije se pocelom hodniku. Ne pitajte kako sam to preživela. (Psujući, naravno. A nije prvi put da napravim više štete nego koristi.)

Večeras sam čučnula kraj radnog stola da nešto pokupim i, pogodite šta! Lupila sam čelom direktno u ćoše.

Teško je biti ja, sumanuta i rasejana. Da se glava kopča i skida s ramena, negde bh je zaboravila. A to možda uopšte ne bi bilo loše. Bar me više ne bi bolela, ni s navodnicima ni bez navodnika. ;)