петак, 18. септембар 2015.

Ретко поврће

Поменусмо данас како је Маша радознала и све што не зна одмах хоће да сазна (прво пита рођаке, а онда Гугл). Сети се баба како се једном, имајући гомилу послова да обави, унервозила. И хукнувши због времена које пролази, пожалила се да има триста к..... мушких полних органа (то вам је синоним за обавезе и још којешта). Шта је то, упитала одмах Маша, дотад забављена игром (као да има неки радар за непримерене изразе). Ма (прену се баба, наједном схвативши да се пред унуком изланула), посејала баба по башти (вала јеси се досетила; јао, кад робу на тезгу изнесеш, па нагрну жене...).
/Какво богатство, облизнуле би се (да извините), силне старлете и похрлиле у повртњак (страх ме само да то ретко поврће не помешају с кољем за парадајз... да ми клону вреже). Каква невоља, цикнуле би чедне девојчице и посакривале се куд која пред том силом./ 
 А баш си нашла, баба, шта ћеш да сејеш (како не посеја кељ и келерабу? јеси ли семе набавила у пољопривредној апотеци или се преноси с генерације на генерацију, из руке у руку?). Сад не сме човек кроз башту без заштите (да не кажем контрацепције) да прође. И како да допрем до розе парадајза, кад не знам где су мине? Џаба ти било, ја у башту више не залазим, макар јела сув леба.
Ко је сејао, тај и нека жање (а канда је све ове године добро родило, биће пуни амбари). Нека баба пази куда ногом гази (а нарочито где се раскорачује).

Нема коментара:

Постави коментар