недеља, 27. септембар 2015.

И ја имам прст

Знам, чула сам да слика вреди више од хиљаду речи. Али не могу баш да се сложим: мени би често и две-три речи (па и њихови први слогови) место ње (макар да је и два са два) речитије биле. У последње време на друштвеним мрежама људи су склони да се све више изражавају сликовно (што мене често веома нервира). За то имају већ готове одговоре (па тако ваљда штеде и време и енергију): емотиконе (и смешно, и тужно, и љуто, и бесно). И кад су у питању они основни, за већину (не за све, никако не; у суштини, препознајем само срећу и тугу) прокљувим "превод", али су се појавиле и неке сложене илустрације разноразних осећања (човек је склон томе: што да буде једноставно, кад може да буде компликовано). Због таквих сам немало пута остала збуњена, а каткад вала и побесним (због немогућности да дешифрујем поруку).
Напишеш им нешто, ем српски (да те цео свет разуме), ем просто (да простије не може бити), а они ти пошаљу загрљене мишеве (или су то мачке, чинчиле, неки Минотаури, бога питај каква папазјанија... не могу да разабарем), од којих, рецимо, прште нека срца (ајд, то ми је и јасно, канда (ми) неко исказује наклоност), коале (које су можда и нешто друго) што скачу од радости (а једна се, услед тога, ушинула)... 

Некад одмах укапирам значење. А некад нисам у стању да разумем: гледам у те птице, лавове, веверице, кентауре ... и не знам шта ми саговорник (или је адекватније - сацртач) поручује. Пре свега, нужна ми је нека енциклопедија о животињама, да прво утврдим ко је "модел", онда тек могу да проучавам у којој је пози, на којој стоји нози, шта држи у руци, да ли у левој или десној, смеши ли се од ува до ува или онако кисело, је ли му реп дигнут или се по земљи вуче... Плус да узмем у обзир оно што се о навикама и особинама тог створа зна (шта и како воли да једе, је ли лукав и препреден, умиљат или пргав...). А пошто не знам, морам да завирим у сијасет књига. Људи, имам ја и друга посла!
Па ја питам нешто сасвим једноставно, а они ми пошаљу одговор који сатима морам да "глођем" као пас коску. Мислим, наравно да то не радим: одмахнем руком, искључим рачунар и легнем да спавам. /Кад не знате да пишете ко људи, и не тиче ме се ваше мишљење - па нећу ја да оседим (упс, већ сам оседела, морам да смислим неки други израз) тумачећи./
И моја сестра (прилично тазе корисник Фејсбука) прихватила је ту сликовну моду. Пре неки дан јој послах фотографију бодића које сам купила сестрићима, а она мени узврати палцем дигнутим увис.
Море, немој свима да вам узвратим истом мером: и ја имам прст, између домалог и кажипрста. 




Нема коментара:

Постави коментар