Једног је дана Игњат у фрижидеру спазио моју пинк кутију за ужину (у њој су биле неке тиквице, спремљене за сутрашњи дан). Воли да отвори фрижидер, па стане и зури чега има занимљивог. Када је празна, кутија ми стоји у соби на ормару. Али сваки пут кад на њу наиђе, Игњат је "врати на место".
Вратим се једног дана из Београда, па отворим фрижидер да узмем јогурт, а на једној решетки спазим своју кутију, празну. Насмејем се и кутију однесем на место које сам јој ја наменила (тачније, спустила сам је ту јер немам кад да размишљам о најподеснијем куту; уосталом, нека ми је на оку и при руци). Другог дана дођем кући, опет отворим фрижидер (да узмем пасуљ, рецимо), кад, потпуно неочекивано, видим своју кутију за ручак: сва се замаглила од хладноће (а празна). Овај Игњат није нормалан, рекох мајци, насмејавши се.
Засад ја водим. Али за мање од сата одлазим: Игњат је (колико данас) на потезу.
Засад ја водим. Али за мање од сата одлазим: Игњат је (колико данас) на потезу.
Нема коментара:
Постави коментар