За Игњата већ месецима траје сезона чворуга и модрица. Готово сваког дана он падне или чукне главу, бар једном, а неретко и више пута. Па мало плаче док тетка хитро не измлати део намештаја који јој је сестрића озледио (некако му лакше кад правда буде задовољена; и сто, и кревет, и столице гезају од задобијених повреда и озбиљно зазиру од осветољубиве тетке, која има тешку руку), а баба љуту рану премаже маргарином, да ублажи бол (ваљда, бар сугестивно; чула жаба да се коњи кују, а моја мајка да се убоји маргарином премазују).
Игњатова нарочита забава јесте вирење у фириждер (можда се нађе које јаје, да га гдегод пребаци; јаја су тако обла, тако згодно стану у шаку, да дете мора да се смеши). Данас је, уз бабин благослов (који нема сваки пут, али ономе ко своју вољу следи благослов и није нужан), отворио врата па спазио маргарин. Два-три пута, каже баба, у ту нездраву намирницу умочи прстиће, па премаза десно око (иако је пре неки дан лево нашминкао ударцем у ћошак бетонског стола: сад му капак зелен и по средини љубичаст).
Хвала богу што верује да је маргарин мелем (боље њиме да се лечи него да га једе).
Игњатова нарочита забава јесте вирење у фириждер (можда се нађе које јаје, да га гдегод пребаци; јаја су тако обла, тако згодно стану у шаку, да дете мора да се смеши). Данас је, уз бабин благослов (који нема сваки пут, али ономе ко своју вољу следи благослов и није нужан), отворио врата па спазио маргарин. Два-три пута, каже баба, у ту нездраву намирницу умочи прстиће, па премаза десно око (иако је пре неки дан лево нашминкао ударцем у ћошак бетонског стола: сад му капак зелен и по средини љубичаст).
Хвала богу што верује да је маргарин мелем (боље њиме да се лечи него да га једе).
Нема коментара:
Постави коментар