Једва да је Маша ушла у кућу, а мајка је салетела да ради домаћи. Пусти, бре, дете да предахне. Учитељица је рекла прво да се одморимо, побуни се и Маша (нико самар радо не прихвата). А ти се као ниси одморила код бабе, не да се моја сестра ганути ђачком муком (дете имало четири часа, заморило се; мајке зачас забораве да су у исто доба на истом месту биле исте такве). Села крај Маше, па листа оне књиге и прави проблем где га и нема. Све нешто гунђа, све има неке замерке (а Маша бризне у плач и кад јој кажеш да јој кућа коју је нацртала личи на шатор). И урадила Маша домаћи из математике, урадила нешто из света око нас, а мајка дочепала неки трећи уџбеник и само кљуца (у мозак): јеси завршила ово, јеси завршила ово?
Маша друге неке мисли мисли, па кад јој мајка (невероватно слична стеници) дојади, обрецну се (има та увек кључни аргумент): јесам ли ја заокружила (број сваке странице коју код куће треба урадити, деца у школи заокруже). Па ниси, већ се слегну мајка. Е, шта да завршим онда, шта (бес је, с правом, избијао из ње)?! Тринаест пута јој кажем!
Без мује нема науке, а без мајке муке!
Маша друге неке мисли мисли, па кад јој мајка (невероватно слична стеници) дојади, обрецну се (има та увек кључни аргумент): јесам ли ја заокружила (број сваке странице коју код куће треба урадити, деца у школи заокруже). Па ниси, већ се слегну мајка. Е, шта да завршим онда, шта (бес је, с правом, избијао из ње)?! Тринаест пута јој кажем!
Без мује нема науке, а без мајке муке!
Нема коментара:
Постави коментар