Велика учитељица и бивши лоши ђаци

Маша је јуче пошла у први разред. И први пут видела своју учитељицу. Након једног часа који је провела у учионици, питам је је ли добра учитељица (родитељи већ годинама, за разлику од некад, могу да бирају учитеље својој деци, па смо и ми имали фаворита). Јесте, каже она. Јесам ти рекла, порадовах се (њеном задовољству); нема везе што ће она пуно да тражи од вас (то је посао учитељице), ти ћеш учити и... То је ВЕЛИКА учитељицаа, зграну се она (и лицем јој проминуше неверица, зебња и разочарење: зар сам тако нешто могла да јој учиним?); ja сам мислила да је маала. Ти си рекла да је неваљалаа (тако она схвата чињеницу да је учитељица "захтевна"), канда се осети превареном (сва деца, па и Маша, хтела су учитељицу која не крњи сувише слободно време). /А нисам јој то никад рекла; силни и стални коментари познаника помешали су се у малој главици. Напротив, рекла сам да је боље кад учитељица подстиче децу на активност./  Како велика, и ја се збуних, па тек потом схватих на шта мисли. 

Варошицом се проносе гласи како је једна учитељица овогодишњих првака блага, односно не тражи од деце много, не задаје им сваког дана гомилу домоћих задатака... /Није ли све то магарећа услуга? Али многи родитељи хоће слободу, имају преча посла, а не да се сатиру око учења./  Друга је тобоже строга, односно тражи од деце (а тиме и родитеља) "сачувај боже" (а није ли школа образовна установа, шта сте ви очекивали?). Ама, баш ме интересује шта то може бити: неће им сигурно тражити семинарски из Народне традиције!
То сигурно кукумачу бивши лоши ђаци. И каква год да је учитељица, није много битно: у шаке књигу, па не бери бригу!