Кад се уједеш за језик (а не да би штогод прећутао), кажу, тетка ти меси колаче. Е да знам сада која је, изврнула бих јој и астал, све са брашном и осталим састојцима и млатнула је оном оклагијом преко леђа (шалим се, где да бијем старију жену). Па зар није могла на неки суптилнији (безболнији) начин да ме обавести? Овакав ујед само би неки софтани колачићи могли да залече: тулумбе, баклаве, хурмашицее...
Тетка, рањена сам грдно у језик; очекујем посету и слатке понуде. ;)
Тетка, рањена сам грдно у језик; очекујем посету и слатке понуде. ;)
Нема коментара:
Постави коментар