Ђачке муке (са задацима и родитељима)

Жали ми се сестра како задаци за први разред уопште нису лаки (а богами, да вам кажем, има ту истине, лично сам се уверила).  Ма, пусти ти Машу, рекох јој, то нису задаци за тебе (него за њу)! Чудно ми било то кукумакање због првачких задатака (а школска година тек почела; па ваљда не траже од њих семинарске радове, подсмехивала сам се сестриној усплахирености).
/Каже и да су тежи него прошле године (рекла јој мама Машине другарице). И пита се зашто се задаци, односно уџбеници, сваке године мењају. Па да деца не би могла (као у моје време) књиге да преузимају од старијих, већ да родитељи остану без петнаестак хиљада (безобразлук)./
Мајке Машиних другарица преко Фејса размењују недоумице и муке с мојом сестром. /Шта ти је модерно доба; наше мајке, ако су кад и налазиле времена, могле су само, не испуштајући варјачу, да довикну комшиницу преко плота и размене мишљења док се јело крчка./ Јадају се и траже заједно решење.  Моја сестра једној рекла што и ја њој: пусти дете да уради само! И дете урадило, без проблема.  

Стоје деци над главом и све се нешто наглас питају, колико да закомпликују деци оно што би сама зачас урадила. Међутим, од вечерас, како сам завирила у Машине књиге, нисам тако скептична. Неки задаци које сам видела не делују ми нимало наивно, врло су збуњујући јер су непрецизно формулисани. Лево или десно од Раше налази се то и то. Е, сад, да ли се мисли (а мисли се, то претпостављамо, али јасно није) на оно што је десна страна Раши или ученику (односно родитељу, тетки..) који вире преко рамена.
Некад се, брате, знало (понекад гунђам): Завод за уџбенике и наставна средства. Сад књиге штампа ко (и како) стигне (а и пише их слично).