Највише сам мрзео, повери ми данас један тинејџер, кад уђемо у продавницу и кажем мајци да ми купи чоколаду. А мајка, умилним гласом, одговори: па, сине, имаш код куућее (не претеруј, дете, уразуми се, шта да се расипамо; е, а некад стварно буде, рецимо након крсне славе, не знају деца шта ће с њима... ако ја у помоћ не прискочим)! Народ слуша, народ гледа, треба се извући из непријатне ситуације, а да не прича свет (и да остану паре у новчанику; нажалост, има људи којима је заиста и чоколада велик издатак).
Имаш код куће, реченица је злата вредна. /Деца су по природи незасита и некад мораш да их спречиш да трпају слаткише у корпу и немилице крње кућни буџет; како с децом није лако на крај, а поготово из продавнице, изаћи, довијаш се на разне начине да изврдаш њихове прохтеве и гнев ако претходне не услишиш./
Код куће, наравно, у свим тим приликама не беше ни коцкице. Верујем да се овакве, свевремене, ситуације дешавају много пута на дан у свим продавницама и да многа деца после тумбају по кући у потрази за чоколадом коју нико никад није видео.
Имаш код куће, реченица је злата вредна. /Деца су по природи незасита и некад мораш да их спречиш да трпају слаткише у корпу и немилице крње кућни буџет; како с децом није лако на крај, а поготово из продавнице, изаћи, довијаш се на разне начине да изврдаш њихове прохтеве и гнев ако претходне не услишиш./
Код куће, наравно, у свим тим приликама не беше ни коцкице. Верујем да се овакве, свевремене, ситуације дешавају много пута на дан у свим продавницама и да многа деца после тумбају по кући у потрази за чоколадом коју нико никад није видео.
Сва деца личе једна на другу, баш као и мајке и те (горке) чоколаде што "имаш код куће".
Нема коментара:
Постави коментар