За љубав фале центиметри

Јесте да ми је кроз осмех одмах напоменула да о томе не пишем на Фејсу (морам да будем опрезнија, престаће људи да ми се поверавају, пресушиће ми извори инспирације... и шта ћу онда?). Али и ја сам њој рекла: не говори ми онда ништа занимљиво (ја нећу моћи да одолим), сама ћеш бити крива (ето, решила сам се одговорности). 

Висока и наочита, дугокоса... са момцима има проблема: или су недозвољено ниски или их (довољно високих) нема. Упознала једног, каже, на Фејсу (знате како то сад иде: пријатељ мог пријатеља је и мој... можда будући момак) и све било супер: добро изгледа, паметан, духовит, занимљив... али кад наумише да се сретну очи у очи, они се сретоше - очи им се не сретоше (њене су гледале подоста изнад његове главе, његове... то ми није прецизирала, али лепо где год му поглед падне, вала му се посрећило).
Не може више да поднесе ту привилеговану (а опет понижавајућу) позицију: да на мушкарце гледа с висине (чак и кад није охола и на штиклама). И онда га више није срела, нико је није могао наговорити. Али је ваљда морала човеку да објасни губитак интересовања: фали ти која година (е, не знам ко те слагао да мушкарац мора да буде три-четири године старији; никад ниси чула да је млађе - слађе... и опуштеније, и енергичније, и...) и двадесет центиметара. А, слушај, рекао јој он, није све у двадесет центиметара (ваљда је нешто и у седамнаест). Намерно је био двосмислен (баш као и...), и насмејала се опет - духовитост му се не може оспорити... али од тога се, нажалост, не расте.

Слушај, ако ти је за утеху, рекох, уопште је тешко наћи адекватну особу (да не помињем сродну душу, идеалну половину... а ни идеалне пропорције), чак и кад стојите раме уз раме.