Vatrogasac u kupatilu

Ignjat se danas tuširao. I dopustio mi da ga pokvasim i istrljam gelom, ali je zahtevao posle da gasi vatru po ivici kade. 
Nedavno je moj otac (a Ignjatov deda) u pokušaju da tuš popravi, nešto pokvario, pa ostalo samo crevo i kroz njega voda šiklja ko luda (što Ignjata, razume se, impresionira i budi u njemu vatrogasne porive).
Elem, Igi se uživeo u ulogu vatrogasca, i gasi li gasi. Ajde, je li gotovo, pitam (da ga izbrišem i uspavam, pa da radim nešto drugo). Nije, vidis ima jos vatre, vidis, prosto se nervira što ga ometam u tako važnom poslu (guram nos u tuđa posla, a ne vidim vatru -- oči da mi istera). Ja malo počekam (odem do kuhinje, pa do terase i vratim se), pa opet odškrinem zavesu da virnem i pitam je li gotovo. A on me tera: p''skaa, beži, p''skaa (vatrogasac pazi ne samo da mu tetka ne izgori nego i da se ne skvasi)! Isključiću vodu, kažem, a on zakmeči: nemoj, ima jos vatre (ko da gasi šume na crnogorskom primorju, nikako da lokalizuje)!
Požar je konačno ugašen tek kad je u bojleru nestalo tople vode. A ne bi ni tad vatrogasac odustao (što je problem hladnom zgarište polivati) da ga nisam dograbila s leđa i u peškir umotala. E dosta je bilo, vala!