Sinoć u rodno mesto prispeh u sumrak, a kiša sipi, od jeze se povijaju ramena. No briga mene, kad mi sestrić pre neki dan položio vožnju i stvori se s autom preda mnom.
Kad pristadosmo u dvorište, dok sam izlazila (s pozamašnim prtljagom), ja ga blagosiljah: živ bio (ko neka baba, čudila se jednom Maša; i meni je to bilo smešno dok sam u detinjstvu stare ljude slušala, al' sad baš volim, jer nema veće vrednosti od života)! Velik ti porastO, dopuni mi sestrić blagoslov (onako kako to narod, osobito muškog pola, obično radi, umetnuvši ličnu zamenicu u ustaljeni iskaz i time skrenuvši pažnju s dimezija celog tela na željenu pozamašnost jednog, ključnog dela), otvarajući svoja vrata. Budalo, nasmejah se. (Moderna su vremena ukinula mnoge tabue između odraslih, naročito kad su tetke, i dece, čak i kad su vrlo mala.)
Što ti je alavost i što su muškarci: stalno njima nešto malo (naročito u delu koji do kraja života, ako si srećnik, uvek iznova rasteeEE)!
Нема коментара:
Постави коментар