Otprilike sat vremena pre ponoći moja drugarica i jedna njena poznanica šetaju pse. Te noći beše još mokro od kiše koja je preko dana sipila, pa smo se svi (jer i ja sam se pridružila, bez povoca - ni u ruci, ni oko vrata) zadržali u ograđenom betoniranom igralištu (da se kerovi ne iskačkaju ko svinje).
Kekecova drugarica je devojčica (tako ih kategorizuju vlasnici pasa: ženke i mužjaci su devojčice i dečaci -- kako slatko, khm, khm), ali ona ga slabo zanima (sterilisna je). Mogu koji put da potrče skupa za komadom drveta ili da se malo otimaju o nj... dok ona ne popusti (jer je slabija, bezvoljnija ili pametnija... ko će znati). Ali ona je, takoreći, da citiram nekog dedu, bespolno biće.
A Kekec, naočit mlad momak, u najboljem dobu, zapet ko puška... kojoj, nažalost, brane da opali. Jasno je to i kujama s ulice, pa obilaze okolo i izazivaju (dok kučka ne mahne repom, ni ker ne ripi da preskoči ogradu). Jedna mala crnka obletala je oko rešetaka, proturala kroz njih glavu (a bogami i zadnji trap, bestidnica) i mahala repom. Kroz iste otvore i Kekec je istezao vrat, ne bi li je bar onjušio... nije pristojno da kažem gde (ali je njima ugodno; uostalom, zar je pristojno držati im sveću?). I još mu ona sve olakšava, primakla zadnjicu do ograde; Kekec da se pokida, ali džaba, ne doseže dokle treba. Jao, kakve su to Tantalove muke, prosto sam saosećala, nadajući se da će mi drugarica smekšati. Ali neće gazdarica da ženka s mladuncima u trbuhu, koji bi bili neminovna posledica, dođe u još gori položaj na ulici (gde živi). A kučka će se svakako spariti s nekim uličnim psom, zaključismo. I kad je tako, što da Kekec ne omasti brke, pitam. Grehota da ništa od strasti ne okusi. (Zar onda život išta vredi? Pa, da vam kažem...)
Povrh ovih gazdaričinih etičkih principa, koji brane da Kekec oseti vrhunsko erotsko zadovoljstvo, i kasno beše: trebalo bi im puno vremena da se spoje, a još više da se razdvoje, gazdarica kaže (a ne možemo noć probdeti zbog seksa... i to kao posmatrači; da su nam uloge drukče, pa i đene-đene). A kako to kod ljudi ide brzo: oćeš me, vrljo, oću te, drljo, drž -- ne daj, nećkaj se, pa se predaj, povuci--potegni, malo klekni, malo legni... Čas posla se spare (i raspare), pa posle često (jedno za drugo) i ne mare.
Inače, uopšte nije loše imati psa. Što bi rekla ona glupava reklama (i priča se po gradu): neki su se tako smuvali. Psi su povod za razgovor i opravdanje za stupanje u kontakt s nepoznatima. Mojoj drugarici, da napomenem, pas ne služi u te svrhe (paa, pre no što je nabavila psa, već je bila nabavila...). Ali znam kome služi. Rado psa šeta i šmeka muškarce koji izlaze po istom poslu. Neki su i simpatični, i mladi, i slobodni... ali svakom nađe manu: nije dovoljno visok, dovoljno plavook, previše je ćelav, nije dovoljno sportski tip, dovoljno zgodan... Ooo, našetaćeš se ti, uzalud, i džaba repom mahati (i Kekec će se pre ovajditi)!
Za momka koji prođe s nekom crnom krupnom kujom (ne znam ti ja te rase, ne pratim), drugarica reče da se, tako šetajući, smuvao s nekom devojkom (sad su već i raskinuli, ali nakon godinu dana). Ima neštoo od povoca do povoca... pa ko ume da pohvata i spoji, taj će srećan biti bar na neko vreme.
Devojka iz kraja (što takođe ima psa, a dlake na jeziku ne), na početku pomenuta, pitala ga (očajna što njoj to ne polazi za rukom): Kako (si to uspeo), KAKO? I zatražila recept, kao da se radi o kulinarskim veštinama. Mnoge žene koje vucaraju pse usamljene su i žude za muškim društvom. Mnogi muškarci koji se prave da samo šetaju pse usamljeni su i potajno merkaju usamljene žene koje vucaraju pse.
Nabavite psa, što pre. Sem ako ste već u braku (još jedna gladna usta vam ne trebaju i još četiri noge za kojima ćete čistiti). Moraću od Ignjata da pozajmim Badija, pa malo da ga vodam tamo-amo dok se ja i čovek mog života ne upoznamo (kupeći u kese izmete pseće -- eto romantike, eto sreće).
Kekecova drugarica je devojčica (tako ih kategorizuju vlasnici pasa: ženke i mužjaci su devojčice i dečaci -- kako slatko, khm, khm), ali ona ga slabo zanima (sterilisna je). Mogu koji put da potrče skupa za komadom drveta ili da se malo otimaju o nj... dok ona ne popusti (jer je slabija, bezvoljnija ili pametnija... ko će znati). Ali ona je, takoreći, da citiram nekog dedu, bespolno biće.
A Kekec, naočit mlad momak, u najboljem dobu, zapet ko puška... kojoj, nažalost, brane da opali. Jasno je to i kujama s ulice, pa obilaze okolo i izazivaju (dok kučka ne mahne repom, ni ker ne ripi da preskoči ogradu). Jedna mala crnka obletala je oko rešetaka, proturala kroz njih glavu (a bogami i zadnji trap, bestidnica) i mahala repom. Kroz iste otvore i Kekec je istezao vrat, ne bi li je bar onjušio... nije pristojno da kažem gde (ali je njima ugodno; uostalom, zar je pristojno držati im sveću?). I još mu ona sve olakšava, primakla zadnjicu do ograde; Kekec da se pokida, ali džaba, ne doseže dokle treba. Jao, kakve su to Tantalove muke, prosto sam saosećala, nadajući se da će mi drugarica smekšati. Ali neće gazdarica da ženka s mladuncima u trbuhu, koji bi bili neminovna posledica, dođe u još gori položaj na ulici (gde živi). A kučka će se svakako spariti s nekim uličnim psom, zaključismo. I kad je tako, što da Kekec ne omasti brke, pitam. Grehota da ništa od strasti ne okusi. (Zar onda život išta vredi? Pa, da vam kažem...)
Povrh ovih gazdaričinih etičkih principa, koji brane da Kekec oseti vrhunsko erotsko zadovoljstvo, i kasno beše: trebalo bi im puno vremena da se spoje, a još više da se razdvoje, gazdarica kaže (a ne možemo noć probdeti zbog seksa... i to kao posmatrači; da su nam uloge drukče, pa i đene-đene). A kako to kod ljudi ide brzo: oćeš me, vrljo, oću te, drljo, drž -- ne daj, nećkaj se, pa se predaj, povuci--potegni, malo klekni, malo legni... Čas posla se spare (i raspare), pa posle često (jedno za drugo) i ne mare.
Inače, uopšte nije loše imati psa. Što bi rekla ona glupava reklama (i priča se po gradu): neki su se tako smuvali. Psi su povod za razgovor i opravdanje za stupanje u kontakt s nepoznatima. Mojoj drugarici, da napomenem, pas ne služi u te svrhe (paa, pre no što je nabavila psa, već je bila nabavila...). Ali znam kome služi. Rado psa šeta i šmeka muškarce koji izlaze po istom poslu. Neki su i simpatični, i mladi, i slobodni... ali svakom nađe manu: nije dovoljno visok, dovoljno plavook, previše je ćelav, nije dovoljno sportski tip, dovoljno zgodan... Ooo, našetaćeš se ti, uzalud, i džaba repom mahati (i Kekec će se pre ovajditi)!
Za momka koji prođe s nekom crnom krupnom kujom (ne znam ti ja te rase, ne pratim), drugarica reče da se, tako šetajući, smuvao s nekom devojkom (sad su već i raskinuli, ali nakon godinu dana). Ima neštoo od povoca do povoca... pa ko ume da pohvata i spoji, taj će srećan biti bar na neko vreme.
Devojka iz kraja (što takođe ima psa, a dlake na jeziku ne), na početku pomenuta, pitala ga (očajna što njoj to ne polazi za rukom): Kako (si to uspeo), KAKO? I zatražila recept, kao da se radi o kulinarskim veštinama. Mnoge žene koje vucaraju pse usamljene su i žude za muškim društvom. Mnogi muškarci koji se prave da samo šetaju pse usamljeni su i potajno merkaju usamljene žene koje vucaraju pse.
Nabavite psa, što pre. Sem ako ste već u braku (još jedna gladna usta vam ne trebaju i još četiri noge za kojima ćete čistiti). Moraću od Ignjata da pozajmim Badija, pa malo da ga vodam tamo-amo dok se ja i čovek mog života ne upoznamo (kupeći u kese izmete pseće -- eto romantike, eto sreće).
Нема коментара:
Постави коментар