Ovaj novi kabl za laptop baaaš mi je dugačak. Ne žalim se. Da je drukče, sad ne bih uspela da ga uključim na produžnom kablu pokraj televizora, dok laptop stoji na krevetu. Preko noći mi iskočio neki osigurač (punila sam TA peć, a sistem se olenjio preko leta, kanda se ošamutio od izenadnog napora). Kad i meni ne iskoči malopre. Otvorim oči, napola tek, i udenem kabl u laptop -- ništa. Možda nisam dobro stisnula. Stisnem još jednom. Ništa. A več sam stisla taster na produžnom. Čekaj da proverim, sve je kako treba. Stisnem opet (a već me stisla panika). i još jednom. Hm... Sad malo jače, i -- NIŠTA. Jaoo, ovo bi bio najgori mogući (ako ijedan može biti dobrog) momenat da mi odapne! Odvrnuh lampu nad glavom... Eee, to li je, bogu hvala. Ustanem odmah i priključim kabl gde vam rekoh. I sad sve ko podmazano.
A svake noći pred spavanje ja, pošto laptop držim na krilu (imam pod njim ono postolje, ne sekirajte se), iščupam produžni iz zida i kabl iz laptopa, puštajući da padne gde mu volja, al' uglavnom pokraj zida, i da se oko mene uvija ko anakonda. I sinoć baš, nabasavši glavom na nj, pomislih: čoveče, nije mi pametno što ga tu ostavljam, da mi se, toliki, vrzma gde mu volja, mogao bi jedne noći da mi uradi kolonoskopiju. Šta znam šta može da mu padne na pamet!
A svake noći pred spavanje ja, pošto laptop držim na krilu (imam pod njim ono postolje, ne sekirajte se), iščupam produžni iz zida i kabl iz laptopa, puštajući da padne gde mu volja, al' uglavnom pokraj zida, i da se oko mene uvija ko anakonda. I sinoć baš, nabasavši glavom na nj, pomislih: čoveče, nije mi pametno što ga tu ostavljam, da mi se, toliki, vrzma gde mu volja, mogao bi jedne noći da mi uradi kolonoskopiju. Šta znam šta može da mu padne na pamet!
Нема коментара:
Постави коментар