Čokolada

Odraslima je lako da se pred decom osećaju kao Guliver međ Lilipunacima, kad je Ignjat još mali (mada, da budemo iskreni, ima i starijih koji mu zbog obdarenosti zavide).
Skinuo se danas Ignjat go golcit, pa samo leti po dvorištu, pljuskajući na sve strane iz vangle vodu.

Gde ti je kardan (porodični naziv za Ignjatov polni organ(čić) -- deminutiv samo uslovno rečeno), upita ga Boki, brat dvadesetogodišnjak. Ili smoki (hah, daleko je od istine to maleno parče), našali se. Nije smoki, nasmeja se Ignjat, ne razumevajući te jestive aluzije. Šta je, banana, upita brat. Nije, odbaci Ignjat i to, COKOLADA (razumeo da sa trpeze ime bira, pa bar što je njemu milo da stavi u krilo).
Svi se nasmejasmo. Ali situaciju treba ozbiljno shvatiti. Ovih dana, iako spešalo pred jesen, sunce poprilično greje: pripazi, sestriću da ti se čokolada ne istopi.
Kasnije se, sedeći na betonu, igrao s jednim panjićem (koji je u stvari pas, a ne drvo -- uvek se naždere mleka, stomak mu se otegne, pa liči na panj). Kučence mu se jednog trena zavuče međ noge. Pazi na čokoladu, dobacih, da ne ostaneš bez nje (alavo je pseto, a čokolada primamljiva). 

Ali kad odraste, bogami, ova metafora biće vrlo zgodna: tolike su žene zavisnice od čokolade!