Ne znam otkud i zašto, jutros mi na pamet pade da bi destrukcija bila daleko manja (ili bar ne tako pogubna), a sigurnost veća, da postoji zemlja žena.
Da su žene na vlasti, da one vode glavnu reč, ne bi tekli med i mleko (sem ako se prospe, pa nijedna neće da pokupi), ali bi se umiralo uglavnom prirodnom smrću: žene u štiklama ne mogu da ratuju (i neće da se lomataju po šumama, gde će grane da im pocepaju nove bluze i pokvare frizure).
A onda šta će... Sede u nekoj hladovini, lakiraju nokte, listaju časopise (to kad se nokti osuše) i tračare uz kafu. Eventualno se katkad neke počupaju, ali "kosa opet raste". Desi se da jedna drugoj preotmu momka, ali i to se brzo zaboravi (jedan se otego, drugi se protego; nije (mu) zlatan, a nije ni poslednji).
Da su žene na vlasti, da one vode glavnu reč, ne bi tekli med i mleko (sem ako se prospe, pa nijedna neće da pokupi), ali bi se umiralo uglavnom prirodnom smrću: žene u štiklama ne mogu da ratuju (i neće da se lomataju po šumama, gde će grane da im pocepaju nove bluze i pokvare frizure).
A onda šta će... Sede u nekoj hladovini, lakiraju nokte, listaju časopise (to kad se nokti osuše) i tračare uz kafu. Eventualno se katkad neke počupaju, ali "kosa opet raste". Desi se da jedna drugoj preotmu momka, ali i to se brzo zaboravi (jedan se otego, drugi se protego; nije (mu) zlatan, a nije ni poslednji).
Kafu ne pijem i ne tračarim, tuđe neću (i nije mi slađe), nokte ne lakiram u društvu, a časopise listam (retko) u samoći. Svakako bih i tad sedela u nekom ćošku (i ćuteći blenula zaneseno u nebo, vodu ili daljinu), ali bih mesto bombi i pušaka radije gledala (iskreno, pre bih okrenula glavu) kad žena ženi padne šaka (al' živa i zdrava, tek s pramenom kose manje, ostane).
Нема коментара:
Постави коментар