Ne smaraj

Fejsbuk mi neviđeno ide na nerve jer me stalno podseća kome je danas rođendan, a sutra (ako mu je promaklo da sam čestitala u poruci; ili se uopšte ne priznaje ako to nije pročitalo 8.000 ljudi) kome je bio juče ili prekjuče.

Vazda me, ko majka stidljivo, nemarno ili zaboravno dete, ćuška u rebra: čestitaj, čestitaj... čestitaj Peri, čestitaj Miki... Ne budi nepristojna, čestitaj ljudima! Izgubi pet, deset, petnaest, trideset minuta svog života, šta mari (izgubila si mnogo više)... Lazi je juče bio rođendan, čestitaj mu... Žiki je rođendan bio prekjuče (stvarno si preterala, zašto svakog dana ignorišeš moj podsetnik?), bio bi red da mu čestitaš!

E BAŠ NEĆU! NEĆU! Ni Peri, ni Miki, ni Lazi, ni Žiki...NIKOM! I šta mi možeš?!

Neću da ti napišem gde živim (iako znam da je nemoguće da ne znaš; na ovoj planeti više gotovo da nema čoveka kojem se čas posla ne može ući u trag), neću da ti otkucam broj telefona (samo mi fali da me budiš iz sna i da mi dahćeš u slušalicu), neću da ti označavam putanju kojom se krećem (ono što pročitaš u mojim tekstovima, to ti je), niti ljude s kojima kontaktiram... Neću ni na koji način da zadovoljavam tvoje niske i zle porive! (Zato prestani da me smaraš.)

I neću nikome više nikad da čestitam rođendaaaan! Nećuuuu! Prestani da mi zvocaš zbog toga! Svakog dana treba da pišem po dve-tri čestitke bar (em da kucam em da smišljam, da ne bude svaka ista, banalna i otrcana). Misliš li da nemam šta pametnije da radim?!

Uostalom, ni oni meni ne čestitaju rođendan. Mnogi samo zato što i ne znaju kad je. A ne znaju jer ja neću da iko zna, i sama bih rado zaboravila (kod onih s kojima se znam i pre Fejsbuka mogu računati samo na amneziju, a dotle, redovno, svake godine, "mesimo" torte od piškota). Neću da mi zid zatrpaju stotinama poruka, na koje, što je još gore, ja moram da odgovorim stotinu puta najmanje hvala ili bar da lajkujem. Čemu sve to, bre?! Iluzija da si mnogo bitan (ljudima koji tebi često i nisu bitni)!

Želim vam SVIMA SVE NAJBOLJE za rođendan i svim ostalim danima. Ali ne očekujte više da vam čestitam (sem ako mi se katkad omakne). Nemam (više) vremena...