Auto nije na prodaju

Odmakao Ignjat stočić od zida, pa se zavukao iza, kao prodavac. Na stolu već bejahu neke moje fascikle, rokovnik, sveske, a on dodade gumene igračke, autić i još ponešto. 

Staša je bila kupac, a potom i ja. Hoću ovaj auto, rekoh. Ne može, taj je brz ... može se polupa, odgovori prodavac. Evo može ovaj štrumpf, ponudi mi. E neću, hoću auto, nastavih da se jogunim. Može ova žaba, on je pokušavao da nađe neki kompromis. Ne može, obrecnuh se, hoću autoo. Evo ti štrumpf, reče prodavac, Jep je, daj pare. Eto, nema sa njim rasprave i hoću ovo, hoću ono. Uzmi što ti se daje, plati i doviđenja.
Ali ništa ne razumem. Šta uvek izlaže onaj auto (brz, što može da se polupa) na policu, kad nikad neće da ga proda.