Ignjat
se danas okupao pa gologuz landara po krevetu, a polno obeležje mu poskakuje,
što sve nas nasmeja.
Mogu da pipnem, upita Maša. Može, što ne može,
rekoh, ako se Ignjat ne buni (i nema ništa protiv da glumi eksponat za biologiju), naravno.
Maša jedva taknu prstom, pa, s gadljivim izrazom lica, poskoči: Jao kako je meko... A potom, neočekivano, dodade: Blago njemu (ni sama ne zna zašto)!
Sreća da Ignjat nema još ni četiri godine, pa se nije potresao. Ali pazi, Mašo, to nikad da nisi rekla nekom dečaku koji prevali petnaestak godina.
Maša jedva taknu prstom, pa, s gadljivim izrazom lica, poskoči: Jao kako je meko... A potom, neočekivano, dodade: Blago njemu (ni sama ne zna zašto)!
Sreća da Ignjat nema još ni četiri godine, pa se nije potresao. Ali pazi, Mašo, to nikad da nisi rekla nekom dečaku koji prevali petnaestak godina.
Нема коментара:
Постави коментар