Jutros sam samo rekla: Imam rezervisanu knjigu i treba mi kabl za internet (rekoh, da ne smaram i svakog dana ko papagaj izvoljevam isto). 
Kad bibliotekarka iz fioke izvuče i, s osmehom, reče: žut, i ja se osmehnuh široko (zato što nije siv, i što je zapamtila; pa valjda retko sreću takve fanatike). :)

Inače, skontala sam da mi je žuti mio (ne samo što nema zelenog) i zbog toga što je moj produžni kabl te boje. To mi je razlog više da se u biblioteci osećam kao kod kuće. I da se smešim uprkos kiši.