Кад чељад није бесна, кућа није тесна (други део)
уторак, 19. септембар 2017.
U biblioteci me najviše nerviraju ljudi koji sede ispred mene što stolicu drže daleko od svog (i time blizu mog) stola.
Od njih ja svoje noge ne mogu da protegnem do Kalemegdana ili bar do Terazija (koliko mi se ne može, toliko mi prija).
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар