Načula sam da je večeras u Novom Sadu organizovano spontano okupljanje "simpatizera" vođe, odnosno sirote radničke klase (zaposlene u opštinama, javnim komunalnim preduzećima i sl.), one što sagne glavu -- pase travu (jest' nešto dozlaboga užutela, sasušila se... sve se teže guta, al' ko te pita) i vezuje ragu (odavno to nije rasni konj, već mrcina što se jedva vuče) gde joj gazda kaže, a sama bleji poput ovaca.
Po zapovesti pretpostavljenih zaposleni su se manuli svakog ličnog posla i mirno, ko krotke ovčice u tor, stupali u autobuse, koji su ih prevezli do odredišta da budu deo spontano okupljenih hiljada obožavalaca, da kliču i aplaudiraju (dok ih ruke ne zabole i dok plata kaplje... kap-kap-kaa-kap).
Po zapovesti pretpostavljenih zaposleni su se manuli svakog ličnog posla i mirno, ko krotke ovčice u tor, stupali u autobuse, koji su ih prevezli do odredišta da budu deo spontano okupljenih hiljada obožavalaca, da kliču i aplaudiraju (dok ih ruke ne zabole i dok plata kaplje... kap-kap-kaa-kap).
Нема коментара:
Постави коментар