Plakaćemo

Jedna baba se progura napred, da zauzme bolju poziciju, s koje puca pogled da razjapljen grob, i obrisa naočare, da joj šta (grumen zemlje, jecaj srodnika...) ne promakne.
Gledajte, pomislih (pomalo zajedljivo), gledajte! Svi ćete jednom tako! Svi ćemo jednom tako!
A dotle... možda je najbolje da se još sa kim posvađate, da još malo zavidite, da bližnjem oči iskopate... 

Pa kad se ko od nas upokoji, plakaćemo, nije problem, plakaćemo, ljudi moji.