Ovih dana glavna zabava mojih sestrića su baloni, punjeni vazduhom ili vodom (pa jedan prsne, tj. pukne, a drugi prrsne, tj. voda se iz njega izlije).
Ti baloni Mii i Maši poslužili su i kao implantati -- ćušnu po dva pod majicu, pa namah "ostare" desetak godina (i nabubre ko testo u naćvama). Imitirale žene na veseljima i napućene po društvenim mrežama. 

Juče, dok još ni oči ne bejah otvorila, Ignjat mi pruži jedan balončić veličine krupnije jabuke i drugi gotovo sasvim izduvan, prcvoljak. Želeo je da ih zavučem pod svoj jorgan (i sakrijem valjda; nadam se da nije mislio da mi trebaju pomagala), te upita: moDe ti (da uzmeš, da sakriješ, da sačuvaš, da staviš pod majicu... nemam pojma), MODE?
Ma šta će mi (ti čvrgavci), takve već imam. Da su neki pozamašniji, pa i ja da se podičim (kad na Samantu zaličim; šalim se, pu-pu, daleko bilo da mi grudi padnu u krilo).