Za dobru svinju nema lošeg (ni tvrdog) zalogaja

Tek što uđoh u dvorište, sestra reče: Imamo priču za Fejs, daj petsto dinara! Ali ja za inspiraciju ne moram da plaćam, svud je oko mene. I sve što je zanimljivo ja, pre ili kasnije, ovako ili onako, saznam. Moja sestra prva ne može usta da drži zatvorena (duže od minut i po), te brzo odustade od finansijske dobiti (i da ne kopa rupu, iz koje će nići zova... nastavak znamo).
Elem, sestrić mi jedan ostao bez mobilnog. Vredan bio, podizao drvenu konstrukciju za krov na svinjcu. I kako se bez mobilnog ne ide ni tamo gde car ide peške, stavio majstor telefon na gredu. Pa kucao, kucao, iz sve snage (debele su te grede, a ekseri dugački, treba ih u drvo sabiti), sav se u posao udubio (a na mobilni zaboravio).
Kad posao okonča, sestrić pokupi alat i uputi se u kuću da predahne. Razbaškario se, pa htede i da pogleda je li mu kogod (devojaka ko pleve, muke grdne) pisao, kad -- telefona ni od korova. Tražio ovamo, tražio onamo, uzalud, ko da je u zemlju propao. Čekaj, čekaj, promislio... i bolje da je u zemlju no...
Pohita do obora da propita onu krmaču zna li ona štogod o nestaloj spravi. A krmača ko krmača, grokće samo, naivna se pravi. Jedva sestrić spazi mobilni dopola u blatu (a gde svinje borave, blato nikad nije u čistom obliku; sve je to mešavina, neprijatnog mirisa). On čekićem o gredu ko sumanut udarao... a mobilni  skakutao, skakutao, pa u obor (neopaženo) pao (ne izusti jao).   

I šta će sestrić, stisne nos, zatvori oči, pa iskopa nesrećni aparat. Nije se ekran video od blata, ali kad ga malo razgrnu, primetno beše da krmača ima jake zube (valjda je utrapila hranu za kasnije, duga će biti jesen). Glodala ko pas, bogami, i kameru zagrizla (možda je htela selfi da načini). Telefon ko mrtav, nema od njega vajde (bar dok neki majstor ne pročeprka).

Svinja je, može biti, pokušala da stupi u telefonsku vezu s rođakom iz komšiluka (ili đuvegijom preko plota; nezajažljiva -- nema dva meseca kako se porodila, a već traži đavola). Ili je htela da pribavi koji trenutak mira pustivši decu da igraju igricu. Moguće i da je kliknula: deco, prasići moji, našla sam glodalicu, pa im dobacila da češu zubiće.
Znam da su svinje svaštojedi, al' čudim se da baš nikakve kriterijume nemaju -- jedu sve što im pod njušku padne: i papriku i belu tehniku, i pantalone i mobilne telefone, i pomije i pihtije, i splačine i ljute začine.... Setih se i one pesme: Pre godinu daana imali smo kolaa, ali su ih sviinje pojele do polaa... (Otkud znam, valjda im bio slabiji apetit.) Za dobru svinju nema lošeg (ni tvrdog) zalogaja!