Ljudi na Fejsbuku obično (ne uvek i obavezno) objavljuju tekstove (o dobroti, istinoljubivosti, pravednosti, praštanju, gledanju svog posla i neguranju nosa u tuđ...) koji se ič na njih ne odnose, ali uvek ostave komentar: istina je! istina živa! prava istina! tako je (čime se sugeriše da ih u tekstu treba prepoznati)... Nasilnici sebe obavezno vide kao žrtve. Alapače kao predmet trača drugih alapača.
Sita sam izjava: jao, ja sam siroto ružno pače (za koje znamo da je, u stvari, prekrasni labud i na tu činjenicu se diskretno i skreće pažnja), jer oni što nam to nabijaju na nos ne da su prizemne (bukvalno i figurativno), okrutne, patke, no su surove grabljivice.
Ja spazim komentar, pa pročitam tekst i najzad pogledam profilnu sliku. Onda se nasmejem (grohotom, u sebi) i prisetim: ko o čemu, kurva o poštenju!
Sita sam izjava: jao, ja sam siroto ružno pače (za koje znamo da je, u stvari, prekrasni labud i na tu činjenicu se diskretno i skreće pažnja), jer oni što nam to nabijaju na nos ne da su prizemne (bukvalno i figurativno), okrutne, patke, no su surove grabljivice.
Ja spazim komentar, pa pročitam tekst i najzad pogledam profilnu sliku. Onda se nasmejem (grohotom, u sebi) i prisetim: ko o čemu, kurva o poštenju!
Нема коментара:
Постави коментар