Kad god neka od mojih sestričina pusti vodu (da iz česme šiklja), ja dreknem iz petnih žila: ne moraš toliko da pustiš!) Dok trljaš zube ili sapunjaš ruke, česma može i da se zatvori.
Pa ne može se tako baš puno potrošiti, podsmehnuo bi se neko, neće se cifra na računu drastično izmeniti.
Ja ih i ne upozoravam zbog računa (koji sama i ne plaćam), no zbog toga što su prirodna blaga POTROŠIVA (i što neko negde vapi za kapljicom vode ko ozebao za suncem; uh, gadna, makar i fiktivna, kombinacija sunca i nestašice vode). Pomenuti neko tek tad bi bio zbunjen i pomislio: ova nije normalna!