Sviram

Ne znam zaista od kakve je radoznalcima važnosti odgovor na to pitanje. Radiš li? To je toliko intimno, jednako nepristojno kao kad bi me pitali: j.b.š li se? Da li se depiliraš? Šta imaš na sebi? Radiš li? A ne radim. I takođe ne. A depiliram se.
Viđam te, ideš svakog dana za Beograd. Pa? Moram da objašnjavam što to radim (ko bi lud išao da ne mora)? Igram šah na Kalemegdanu!

Ako kažem da radim, odmah sleduje pitanje gde. U Knez-Mihailovoj. Stavim neku kutiju na pločnik, pa sviram ...cu (a ič nemam talenta, pa ni aplauz od probirljivog slušaoca).

Nisam ko drugi, ne radim, Možda sam promašen slučaj, izgubljen, propalica (mislite šta vam volja). Duša mi je puna snova, glava mi u oblacima, kad hodam, zemlju ne dodirujem... Najbolje bi bilo da od mene dignu ruke, bar oni što me hlebom ne hrane.