Jel ti se sviđa naše grožđe, upita me Matija. Daa, kako mi se ne bi svidelo. A stvarno, ne znam mu sortu, ali vrlo je ukusno. Doneću vam svaki put kad dođem, obeća on. (Eh, kad bi grožđe bilo toliko strpljivo.) I kliknu: jedva čekam Novu godinu! Štoo? Zato što tad neće biti osica (valjda uplate neki slavljenički aranžman na Zlatiboru, šta znam), nasmeja se tom priželjkivanom prizoru. E moj Matija, ali neće biti ni grožđa!
Bolje se privikni na to da nema ruže bez trna, ni grozdova oko kojih ne obleću osice i pčele. Još ti nisi čitao Njegoša, pa da znadeš: čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči! Zato beri grožđe, pa što brže trči!
Нема коментара:
Постави коментар