Najmanje dvaput odjutros sam se osmehnula. Najmanje dvaput pomislila sam: život je lep! Oba puta zastala sam da malo uživam u prizoru.
Jutros sam nasred dvorišta spazila psa Gišu kako s jednim od panjića (Ognjen svojim psima voli da daje kolektivna imena) spava pod zracima jutarnjeg sunca.
Maločas na Slaviji videh baku i deku, drže se za ruke. Baki roze ram od naočara, seda kosa dignuta u nemarnu punđu, obučena u belo, puca od vedrine. Prešavši ulicu, zastadoh, da malo duže posmatram i smešim se. Divno je sresti voljenje, a još divnije što (i u tim godinama) postoji.
Život je lep kad sija sunce, kad imaš nekog i kad voliš!