Tu kod plažnog bara, kod Frikomovog zamrzivača, baš tu smo se u borovoj šumi smeštali (eto, ko u raju: tu sladoledi, tu pljeskavice). A nadomak nas bio je i onaj aparat kojem ne znam ime, s ogromnom loptom koju pesnicom zvekneš da ti odmeri snagu i, na osnovu toga, svrsta te u određenu kategoriju. Kad god smo pošli po palačinke (a često i kad ne bismo pošli nikud) moji sestrići trčali su da odrede ko je od nas ko(liko snažan). Koja si ti, pitala me Maša. A potom i Staša, sve ponavlja kao papagaj. Ova, stavih prst na neku oducanu ženetinu, s loknama od viklera, s metlom u ruci... Housewife! (Naravno da ič na nju ne ličim, u skroz sam drugom fazonu i ne baš prijateljskim odnosima s metlama i četkama. Imam snage ko pile, cenim.) I onda bi se međusobno zapitkivali: a ti, a ti, a ti...? Ovo jaa, propela se Staša na prste da dohvati gubitnika (taman je dotle mogla rukama dopreti i nije mogla drukču sudbu da bira; domaćica je bila na nižem nivou, ali s njom se tetka već identifkovala). Konačno je ustanovljeno: tetka je, po sopstvenom priznanju, housewife (iako bez naročitog iskustva u kuhinji), Staša loser, mama je amateur, Maša kickboxer, tata killer, a Ignjat (je insistirao da je baš on) MONSTER (najsnažniji; lepše bi bilo da tu staviše Baš-Čelika).
Tačno šest, manje ili više snažnih, likova, da svako od nas "prepozna" svog parnjaka ili da mu ga drugi odaberu. (Istini za volju, kladila bih se da smo puko društvo domaćica, eventualno luzera, uz tek jednog ozbiljnijeg kandidata, jer mora da je bar kikbokser tata.)
Tačno šest, manje ili više snažnih, likova, da svako od nas "prepozna" svog parnjaka ili da mu ga drugi odaberu. (Istini za volju, kladila bih se da smo puko društvo domaćica, eventualno luzera, uz tek jednog ozbiljnijeg kandidata, jer mora da je bar kikbokser tata.)
Нема коментара:
Постави коментар