Ne zanima me kako se zoveš, još manje kako se prezivaš, ko su ti deda i
baba, majka i otac, i da li tvoji preci već šest hiljada leta žive u
Beogradu (pa si ti ROĐENI Beograđanin).
Ne zanima me koju si školu ili fakultet završio, s kojim prosekom, da li si na rang-listi pri upisu fakulteta bio šesti (ili osamdeset treći), koliko diploma i titula imaš, jesi li magistar ili doktor. (cenim te, ako zaslužuješ, jednako ko i onog što ni srednju školu nije završio).
Ne zanima me koliki su ti prihodi, na kojim (popularnim) destinacijama (i to je popularno reći) letuješ, kakvu (markiranu i skupu) garderobu nosiš, koji (skup) auto voziš, kakav (skup i moderan) mobilni telefon imaš. Ne zanima me je li ti nameštaj stilski, visok ili niski, načinjen od trešnje ili baobaba, iverica ili puno drvo (znam da je tebi važno, ali mene zabole uvo), je li ti posteljina svilena, iz koje ti je egzotične zemlje žena, šta (skupo i fensi) jedeš i u kojim (elitnim) restoranima, koje ti je rase kuče, je li ti mačka persijska (ili mače iz Rogače)... NE ZANIMA ME (niti ću te zbog svega toga ceniti išta više no sad; naprotiv, budeš li mi i dalje dodijavao, ceniću te sve manje) šta god da imaš.
Zanima me ono što nemaš, a ništa od navedenog to ne može da zaseni, blago meni!
I nije problem sve što imaš (što ti imaš, a ja ne) i što možeš (život je nekom majka, nekom maćeha, pa kako se kome zalomi), no što to svima NABIJAŠ POD NOS!
Meni je dosta da se rukujemo i u oči da se pogledamo, da te "prepoznam". Ali ne moramo ni toliko. Onaj koji stalno ima potrebu da (po)kazuje šta poseduje nije vredan moje pažnje (a kamoli prijateljstva). I nema ničeg od onog što mene zanima (i što mi je vredno).
Ne zanima me koju si školu ili fakultet završio, s kojim prosekom, da li si na rang-listi pri upisu fakulteta bio šesti (ili osamdeset treći), koliko diploma i titula imaš, jesi li magistar ili doktor. (cenim te, ako zaslužuješ, jednako ko i onog što ni srednju školu nije završio).
Ne zanima me koliki su ti prihodi, na kojim (popularnim) destinacijama (i to je popularno reći) letuješ, kakvu (markiranu i skupu) garderobu nosiš, koji (skup) auto voziš, kakav (skup i moderan) mobilni telefon imaš. Ne zanima me je li ti nameštaj stilski, visok ili niski, načinjen od trešnje ili baobaba, iverica ili puno drvo (znam da je tebi važno, ali mene zabole uvo), je li ti posteljina svilena, iz koje ti je egzotične zemlje žena, šta (skupo i fensi) jedeš i u kojim (elitnim) restoranima, koje ti je rase kuče, je li ti mačka persijska (ili mače iz Rogače)... NE ZANIMA ME (niti ću te zbog svega toga ceniti išta više no sad; naprotiv, budeš li mi i dalje dodijavao, ceniću te sve manje) šta god da imaš.
Zanima me ono što nemaš, a ništa od navedenog to ne može da zaseni, blago meni!
I nije problem sve što imaš (što ti imaš, a ja ne) i što možeš (život je nekom majka, nekom maćeha, pa kako se kome zalomi), no što to svima NABIJAŠ POD NOS!
Meni je dosta da se rukujemo i u oči da se pogledamo, da te "prepoznam". Ali ne moramo ni toliko. Onaj koji stalno ima potrebu da (po)kazuje šta poseduje nije vredan moje pažnje (a kamoli prijateljstva). I nema ničeg od onog što mene zanima (i što mi je vredno).
Нема коментара:
Постави коментар