Bila pre neki dan neka utakmica. Zvezda i neki ruski klub, valjda Krasnodar (ako sam ja to dobro izguglala).
I bio mi zet na tribini (valjda severnoj nisam pitala). Te noći ga nisam videla. Ali narednog poslepodneva zatekoh ga kako pod jelovinom promuklo peva: Svuda grmi okolooo, naša pesma ponovooo, sve je gotovooo, sve je pijanooo, naša Zvezda prva ponovoo. I narednog dana isto tako.
Bože me sakloni, pomislih, ovaj načisto promukao, a kanda je malčice i šenuo: peva već treći dan od utakmice (daleko od stadiona, u našem dvorištu, gde ni traga fudbalerima).
Nikad nisam razumevala to navijačko ludilo, pa čak ni mali, malecki zanos. Ne kažem, verovatno bi i mene na stadionu ponela atmosfera. Ali u suštini nisam sklona masovnim reakcijama i ne posedujem sposobnost idetifikovanja s tuđim uspesima. Pobedila Zvezda; OK, pobedila. Ja ni luk jela ni luk mirisala, a kamoli loptu šutirala. I onda ja ne bih mogla da padam u trans zbog te pobede.
Nasilje takođe nikad nisam razumela, naročito nasilje nad navijačima drugog sportskog kluba, samo zato što su navijači drugog kluba. I pogotovo samo zato što ne kriju za koga navijaju. Svako ima pravo da svoju naklonost pokloni kome hoće. I da tu naklonost ispolji. (Da napravim digresiju: pre neki dan kod BAS-ove stanice spazih dva mlađana migranta kako se čvrsto drže za ruke, isprepleli prste i odoše preko ulice ka Ekonomskom fakultetu. Gledala sam neko vreme za njima, baš da vidim srljaju li u nevolju. I niko im reč nije rekao. A kamoli da ih premlati na mrtvo ime. A ruke ni za dlaku nisu popustile.)
I bio mi zet na tribini (valjda severnoj nisam pitala). Te noći ga nisam videla. Ali narednog poslepodneva zatekoh ga kako pod jelovinom promuklo peva: Svuda grmi okolooo, naša pesma ponovooo, sve je gotovooo, sve je pijanooo, naša Zvezda prva ponovoo. I narednog dana isto tako.
Bože me sakloni, pomislih, ovaj načisto promukao, a kanda je malčice i šenuo: peva već treći dan od utakmice (daleko od stadiona, u našem dvorištu, gde ni traga fudbalerima).
Nikad nisam razumevala to navijačko ludilo, pa čak ni mali, malecki zanos. Ne kažem, verovatno bi i mene na stadionu ponela atmosfera. Ali u suštini nisam sklona masovnim reakcijama i ne posedujem sposobnost idetifikovanja s tuđim uspesima. Pobedila Zvezda; OK, pobedila. Ja ni luk jela ni luk mirisala, a kamoli loptu šutirala. I onda ja ne bih mogla da padam u trans zbog te pobede.
Nasilje takođe nikad nisam razumela, naročito nasilje nad navijačima drugog sportskog kluba, samo zato što su navijači drugog kluba. I pogotovo samo zato što ne kriju za koga navijaju. Svako ima pravo da svoju naklonost pokloni kome hoće. I da tu naklonost ispolji. (Da napravim digresiju: pre neki dan kod BAS-ove stanice spazih dva mlađana migranta kako se čvrsto drže za ruke, isprepleli prste i odoše preko ulice ka Ekonomskom fakultetu. Gledala sam neko vreme za njima, baš da vidim srljaju li u nevolju. I niko im reč nije rekao. A kamoli da ih premlati na mrtvo ime. A ruke ni za dlaku nisu popustile.)
Brat moje drugarice živi u Švajcarskoj, ali ovih dana boravi u Srbiji. I on je valjda bio na utakmici ili je crveno-beli dres obukao samo u znak podrške omiljenom klubu, ne znam. Iz auta koji mu prepreči put dva mračna tipa izađoše, da ga štogod priupitaju. Znaš ti gde si, pitaše mrgodno i oštro. Na Banjici, odgovori prostodušno ovaj, zlo ne sluteći. Skidaj dres, zapovediše domaćini (Banjičani, navijači Rada; ipak je zvezdaš zaboravio gde je). I još dodadoše: maš sreće što si s devojkom, ovaj put ćeš dobro proći. I prošao je, pa u stan sestrin došao. Kad ga vide, sestra mislila da se razgolitio zbog vrućine. A i beše "vruće", nije da nije.
Izvucite iz ovoga pouku: ako ikako za ikog navijate, ne mrdajte nikud bez devojaka, treba neko da vas štiti.
Ja se ne bih skinuo, samouvereno izjavi moj sestrić pod jelovinom (mesto našeg porodičnog okupljanja i razmene kojekakvih informacija). Ma daaj, iskazah svoju nevericu. Ozbiljno, nastavi on. Ali malo ublaži svoju hrabrost (jednaku ludosti): ako ih je petorica, onda ok (skinuću se, pa upekla zvezda -- ha, gle slučajnosti); ako su samo dvojica, ja bih se tukao, prvo s jednim, pa s drugim.
Mlad, zelen još, pa se kurči. Nije ti to pametno sa siledžijama. Nema ti kod njih te viteške borbe: jedan po jedan. To udara samo u čoporu (inače se u mišjoj rupi skriva), iz zasede, iz potaje i s leđa.
Razumem, dostojanstvo je u pitanju, ali i život (de stavi na vagu, vidi šta preteže). Ne znaš ti hoće li ti budala zariti nož ili ispaliti metak u grudi. Zato (kad nije pametno drukče) manje dostojanstven, a živ (majci i ostaloj rodbini) budi!
Izvucite iz ovoga pouku: ako ikako za ikog navijate, ne mrdajte nikud bez devojaka, treba neko da vas štiti.
Ja se ne bih skinuo, samouvereno izjavi moj sestrić pod jelovinom (mesto našeg porodičnog okupljanja i razmene kojekakvih informacija). Ma daaj, iskazah svoju nevericu. Ozbiljno, nastavi on. Ali malo ublaži svoju hrabrost (jednaku ludosti): ako ih je petorica, onda ok (skinuću se, pa upekla zvezda -- ha, gle slučajnosti); ako su samo dvojica, ja bih se tukao, prvo s jednim, pa s drugim.
Mlad, zelen još, pa se kurči. Nije ti to pametno sa siledžijama. Nema ti kod njih te viteške borbe: jedan po jedan. To udara samo u čoporu (inače se u mišjoj rupi skriva), iz zasede, iz potaje i s leđa.
Razumem, dostojanstvo je u pitanju, ali i život (de stavi na vagu, vidi šta preteže). Ne znaš ti hoće li ti budala zariti nož ili ispaliti metak u grudi. Zato (kad nije pametno drukče) manje dostojanstven, a živ (majci i ostaloj rodbini) budi!
Нема коментара:
Постави коментар