Hover ŠTAA?

Pre nekoliko dana Mii je stogao hoverbord (i Maši danas; al' će biti zabave). (Ako se pitate ŠTAA, izguglajte, vidite sličicu. Miine babe, kojima je ona neumorno pričala o pomenutoj spravi, sve su tupo u nju zurile, pojma nemajući o čemu to ona zbori... dok nisu videle.)

I onda ga po dvorištu isprobavala. A svi mi okupljeni (tušta i tma, brojna familija) zurili smo iz prikrajka (ko sa stepenica, ko od kapije, ko stojeći kraj saksija s muškatlama...), davali instrukcije i bodrili je. Izgubi li ravnotežu, može lako nos da pobode u beton.

Pa za šta se drži, čudila se (i brinula) moja majka s terase. Ni za šta, rekoh, a može (ipak ima izbor) za dupe ili za uši (jedino; ako joj neka vajda).

Tu može da pusti i muziku, rekosmo babi. Hoćeš da ti pusti (ne daj bože i daleko bilo) Radio Klas, našalih se, ajd naruči nešto. Može ona "Moga Mila pogodila šljiva", izrazi majka muzičku želju. Pribavićemo za neki sledeći put. 
A nije mi teško ni da ispevam moderniju verziju: Mooj Miilee ne može da hodaa, strmeeknuo se gadno s hoverbordaa... Jooj, Milee, života ti (ugroženog) tvogaa, okaani se vožnje hoverbordaa!