Ime i (ne)zgodne rime

Spustih se juče u prolaz kod hotela Moskva, pa slučajno do mog uha dopre kratak, opscen razgovor dva čistača (ili bih morala reći radnika Gradske čistoće, to kao zvuči otmenije, kao doktor nauka; da napomenem: nikakav značaj ne nosi zanimanje likova u ovom tekstu, niti koga, sad ili ma kad, omalovažavam), verovatno samo jednu od niza pošalica kojom prekraćuju vreme i posao čine ugodnijim.

Stariji pomenu neku Maju, u nominativu. Dakle, Maja (ne znam je li fiktivna, pomenuta samo zbog rime, ili stvarna, i u kakvim je, ako jeste, odnosima s pomenutima). A mlađi, pre no što nategnu flašu nekog soka ili vode (previše od mene očekujete ako mislite da sam to zapazila), zloupotrebi rimu na Majinu štetu (a možda i ne, da ne govorim u njeno ime), što će potom učiniti i stariji kolega.
Elem, stariji reče Maja, a mlađi (prilično ravnodušno, bez imalo uzbuđenja, što bi se moglo očekivati usled takvog, makar i zamišljenog, nametnutog, Majinog angažovanja): "ize mi j...". 
Na to se stariji, ne prestajući da mlati metlom po betonu, nadoveza (da se i on okoristi smelošću mlađeg): i moja i tvoja (računa, đuture, da se i on ovajdi -- šta joj teško, kad već obeduje...).
Slični pesnici metlom i stihovima (i ko zna čime sve) mašu i po vašem kraju i u (ne)zgodnu (opet ne bih da govorim u njeno ime) situaciju dovode neku Maju.
Roditelji, stavite prst na čelo i dobro promislite kako ćete svoje dete imenovati, tj. kakve će sve rime muškarci nizati uz to ime.