Лепо смо се ушушкали у Дому синдиката и чекали Машу и медведа. Поскидали јакне, угнездили се у седиштима, ослонили лактове на наслоне. Добро, ја нисам баш могла да се тотално опустим, наслон сам делила са суседом. (Али кад чељад није бесна, ни наслон није тесан.) Беше то неки момак, који је на крилу држао омањег дечака (још млађег од Игњата), вероватно рођака (сматрам на основу неких околности).
У једном моменту, током представе, спазим да је Игњат спустио руку на ногу тог господина. И насмејах се, баш као и господин. Занео се Игњат, заборавио да му је сва родбина на супротној страни, од тридесет првог до тридесет четвртог седишта.
А касније спазим да се лева нога негде Игњату затурила. Пипам у оном мраку и никако не могу да одредим где ју је тачно ћушнуо, савио, подвио... Наједном ми се учини да сам је открила, па је и, не баш слабо, повучем, не бих ли је ишчупала (оданде где се заглавила) и поставила у удобнији положај. И схватим да Игњат уопште не реагује. Повукла сам ногу непознатог, већ поменутог, детета! Срећа што је сувише мало и ћутљиво, није ме тужило. Засмејах се пригушено. И сестрић и тетка вазда залазе на туђу територију (и кидишу на туђе ноге).
У једном моменту, током представе, спазим да је Игњат спустио руку на ногу тог господина. И насмејах се, баш као и господин. Занео се Игњат, заборавио да му је сва родбина на супротној страни, од тридесет првог до тридесет четвртог седишта.
А касније спазим да се лева нога негде Игњату затурила. Пипам у оном мраку и никако не могу да одредим где ју је тачно ћушнуо, савио, подвио... Наједном ми се учини да сам је открила, па је и, не баш слабо, повучем, не бих ли је ишчупала (оданде где се заглавила) и поставила у удобнији положај. И схватим да Игњат уопште не реагује. Повукла сам ногу непознатог, већ поменутог, детета! Срећа што је сувише мало и ћутљиво, није ме тужило. Засмејах се пригушено. И сестрић и тетка вазда залазе на туђу територију (и кидишу на туђе ноге).
Нема коментара:
Постави коментар