Сестрићи ми, баш као и живци, беху расути по целој кући. /Њихова мајка за то време водила је телефоном са својим пријатељицама разговоре од изузетне важности./
Једно се дете устремило на моје фасцикле у соби, и ич не мари за моје опомене. Друго ми се у крилима дере и врпољи, сан га салетео. А треће раширило свеску из веронауке (лепо сам ја рекла: упиши грађанско, мада је и то неко ср... и млаћење празне сламе, али ко мене слуша), те пева, али не својим гласом, већ опонашајући учитеља. Божић, Божић, благи даан, благог Христа рођендаан... /Нека је са срећом! Дувајте свећице у тишини, подајте мира мојим напаћеним ушима./ Дева Христа родилаа, пеленама повилаа... /Је ли користила памперс или неке друге, питам (богохулим, а? само гађајте, јастуком сам се заклонила)./
Како учитељ пева као да је поп, чуди се Маша. /Добро, имаш времена, увежбаћеш. Мада, ја сам последњих месеци сведочила очајном певању једног свештеника, на сахрани, и више рецитовању другог, при свештању славског колача./ А мало потом и изјави: ја ћу бити поп, бићу свештеник... Па се порадова: имаћу златну чашу! Их, да ћеш само то, имаћеш којечега златног. Па џипове, "камионе, авионе, виле... пара ко шаше. Само за образ не гарантујем. /Постоји додуше једна неугодност: мораћеш да пустиш браду (добро, стомачину не мораш) и да се правиш да си мушко./
Имаћу пуно пара, сложи се и она, да идемо у биоскоп. /Ето како је то младо и наивно! Моћи ћеш да купиш биоскоп!/
Теби нећу да дајем паре, рече одлучно мајци (откако се Маша вратила из школе, мајка је непрестано љути; сад нек се помири с тим ненаданим финансијским губитком). Само ћу теби и Мии давати, обрати се мени (благо тетки, само то да ишчекам).
Једно се дете устремило на моје фасцикле у соби, и ич не мари за моје опомене. Друго ми се у крилима дере и врпољи, сан га салетео. А треће раширило свеску из веронауке (лепо сам ја рекла: упиши грађанско, мада је и то неко ср... и млаћење празне сламе, али ко мене слуша), те пева, али не својим гласом, већ опонашајући учитеља. Божић, Божић, благи даан, благог Христа рођендаан... /Нека је са срећом! Дувајте свећице у тишини, подајте мира мојим напаћеним ушима./ Дева Христа родилаа, пеленама повилаа... /Је ли користила памперс или неке друге, питам (богохулим, а? само гађајте, јастуком сам се заклонила)./
Како учитељ пева као да је поп, чуди се Маша. /Добро, имаш времена, увежбаћеш. Мада, ја сам последњих месеци сведочила очајном певању једног свештеника, на сахрани, и више рецитовању другог, при свештању славског колача./ А мало потом и изјави: ја ћу бити поп, бићу свештеник... Па се порадова: имаћу златну чашу! Их, да ћеш само то, имаћеш којечега златног. Па џипове, "камионе, авионе, виле... пара ко шаше. Само за образ не гарантујем. /Постоји додуше једна неугодност: мораћеш да пустиш браду (добро, стомачину не мораш) и да се правиш да си мушко./
Имаћу пуно пара, сложи се и она, да идемо у биоскоп. /Ето како је то младо и наивно! Моћи ћеш да купиш биоскоп!/
Теби нећу да дајем паре, рече одлучно мајци (откако се Маша вратила из школе, мајка је непрестано љути; сад нек се помири с тим ненаданим финансијским губитком). Само ћу теби и Мии давати, обрати се мени (благо тетки, само то да ишчекам).
Нема коментара:
Постави коментар