Једва се опирем нагону да одем тамо где је зимница, да узмем теглу са слатком од дуња, па да је сместа слистим, до дна све пождерем и покалаишем. Кад мало размислим, не знам зашто се опирем.
Епилог: Под окриљем магле малопре једна прилика протрча двориштем с теглицом у рукама. Осврте се једном тек, да види не враћа ли се мајка кући баш сад (кад не треба). Затворивши за собом врата, упути се по орахе (који стоје скривени, мисли мајка... а не зна да за мене нема тајног места које ће то и да остане).
И сад у својој соби грицкам ту дивну комбинацију. И терам слатким горчину из срца.
Епилог: Под окриљем магле малопре једна прилика протрча двориштем с теглицом у рукама. Осврте се једном тек, да види не враћа ли се мајка кући баш сад (кад не треба). Затворивши за собом врата, упути се по орахе (који стоје скривени, мисли мајка... а не зна да за мене нема тајног места које ће то и да остане).
И сад у својој соби грицкам ту дивну комбинацију. И терам слатким горчину из срца.
Нема коментара:
Постави коментар